Marketing
Kemicarka BeIHa
"Dolazim u London. Os mi preporucit kakvu slasticarnicu?", rekla je Kemicarka BeIHa, virtualna frendica s Foruma. HaeR. Jos je rekla: "Jel ti ono volis Cokolino?".
"Oho!", pomislila sam, "Mozda ce mi donit Cokolino ako je uspijem omadjijat da se nadje sa mnom.".
"Os se nac sa mnom?", pitala sam momentalno i omadjijala je.
Dan nalaska je bijo suncan i nisam znala u sto da se utegnem da ostavim sto bolji dojam. Na kraju sam odlucila nataknit moderne bakandzaste cipele na petu te uske traperice.
Kemicarka BeIHa je vec cekala na stanici. Odma sam joj okom odmirila ruksak da vidim jel se nazire Cokolino. Ipak, bila sam pristojna pa za Cokolino nisam pitala narednih po ure.
BeIHa je imala BeIHa naglasak pa sam bila malo iznenadjena. "Je li, jesil ti iz BeIHa?", pitala sam je skiljeci na jedno oko? "Jesan.", rekla je ona.
Sad je ona, pak, zaskiljila sumnjicavo prema meni: "A ti, kakav ti je to naglasak? Drugaciji nego kad pises."
Ne zna ona da imam dva naglaska, jedan za pricu i drugi za pisanje. To znaci da sam dvolicna. Ili nesto.
Cim smo zavrsili s formalnostima o naglasku, presli smo na bitne stvari. "Os krkat?", pitala sam.
"Ocu.", rekla je ona pa smo osle na krk.
Ostatak Londona je imao istu ideju ka i mi, pa je sve bilo dupkom puno. Uguzili smo se na mali stol u "Breakfast Club" i poceli prebirat po jelovniku. Narucili smo SVE....jaja, kobaje, gljive, kruv, grah i ostalo.
Nakon sto je konobarica lezernim tempom konacno donila SVE, Kemicarka BeIHa je sumnjicavo zaskiljila prema jajima. "O, ne. Sodoma i Gomora! Oni su jaje na oko ispekli samo s jedne strane.", rekla je ona i pogledom-ubojicom osinila konobaricu.
"A?", rekla sam ja.
"Ja volim s dvi strane peceno.", rekla je ona.
"A?" rekla sam ja.
Konobarica nije nista rekla. Nesto kasnije donila je jaja na oko pecena s obe strane.
Mljackale smo i tracale ljude na ulici, ljude oko nas te Forumase. HaeR.
Toliko toga sam satrala da sam pocela osjecat kako mi uske traperice sjeku cirkulaciju u trbuhu i bedrima. Mashala.
Momentalno sam htjela otkopcat slic, al sam bila pristojna pa sam se suzdrzala.
"Nego, ocemol' sad na kolace?", rekla je Kemicarka.
"Ocemo.", rekla sam gramzivo i napravila mentalnu notu da kasnije moram napravit bar 100 trbusnjaka.
U kolakdzinici je teta kolacar bila nadrkana. "Prvo morate platit, pa cu vam tek onda donit kolac.", zarezala je gestapovski.
Htjela sam je osamarit, al opet, bila sam pristojna, pa sam se suzdrzala.
Nakon sto smo pomljackali kolace, Kemicarka mi je svecano predala vrecicu sa svetim gralom svih Hrvata-Cokolinom.
Brze bolje sam odjurila kuci, jamila zdjelicu i napravila Cokolino.
Cak je i Brus izrazio zelju za istim. Prvo je izio sve do dna, a tek potom izjavio:" Hmmm...pa i nije bas nesto."
Al usotalom, sta on zna.
Post je objavljen 27.06.2009. u 23:11 sati.