Znate nekad onaj osećaj kad ne znate da li vam neko govori istinu ili laž. Kad vam proradi intuicija da nešto nije kako treba. Onaj mali crv sumnje se budi u vama. Pitate se zbog čega su možda te laži. Zar nije lepše reći istinu kakva god da je. Jednostavno nešto mi ne da mira. Ili sam ja tako postala nepoverljiva prema ljudima... Razočarala sam se u mnogo...i postajem jako skpetična....uopšte u odnosima sa ljudima. Jer nekad zaista ne shvatam čemu tolike laži. Kako neko može da živi sa tim. Nažalost prošle godine sam se jako opekla, i shvatila koliko neko može biti dvoličan. Nekada još ni dan danas ne mogu da razumem kako sam prešla preko toga. Preko svega. Ali valjda što nas ne uništi čini nas jačim, šta li....
Problemi na poslu...problemi neki gde god se okrenem...sve mi se više vrte neke negativne stvari u glavi...od toga šta će biti sa poslom...zdravlje roditelja...šta će biti sa vezom...šta sam ja uopšte ostvarila za ove dve godine...
Hiljadu nekih pitanja se vrzma.
Ponekad se osećam zarobljena u sopstvenoj koži...da činim stvari koje ne želim...
Uporno mi se čini da vodim rat sama sa sobom...sa svojim mislima, emocijama i razumom.
Kod mene je nastao veliki veliki raskorak između emocija i razuma...i to me tako jede.
Želudac me malo malo boli. Baš se pitam od čega....
Noćas sam sanjala tako ružan san. Isprepletane stvari..Ali ono najbitnije, što je ostavilo najači utisak je...da je neko pokušao da me siluje.. nije uspeo...pobegla sam...ali sam se probudila a srce mi je lupalo kao ludo..sva u strahu...Onda kad sam shvatila da je to san...pokušavala sam samu sebe da smirujem kako znam i umijem.
Često mi se jedno pitanje stalno provlači po glavi..DA LI SAM JA GLUPA?? Nekada mi se čini da radim stvari koje sam ja nekad osuđivala koji su drugi radili...ne znam...ponekad se pitam gde sam se ja to izgubila?! I kad?!
Post je objavljen 26.06.2009. u 22:53 sati.