Ni sve čežnje, ni svi strahovi,
ni slutnje, ni bdjenja,
ni radost zbog dolaska...
ništa se ne može iščitati u ovim krošnjama
pod kojima se ostavljamo nijemi....
Ti ne znaš da mi postaje suvišna moja hladna hrabrost,
a ja ne znam koliko sam te ranila svojim poricanjem..
Ti ne znaš
muklo udaraju moje noći,
ja ne znam s koliko si muke bio moj odraz
u ogledalu...
Kamo odlazi ona naša nježnost
tko će joj ljubiti trepavice
i masirati stopala....
s kime će sada klečati ona naša žudnja
pod zvijezdama...
Svako malo okrenem stranicu
a vjetar je vrati....
bili smo preslični...
grleći se grlili smo sebe,
klackali se na vagi naših nesigurnosti,
mjerili neizmjerljivo...
ti ne znaš da mi postaje suvišna moja hladna hrabrost,
a ja ne znam koliko sam te ranila svojim poricanjem...
Post je objavljen 26.06.2009. u 14:35 sati.