Sličice stoje spremljene u skicama. Onih nekoliko riči šta ih obično ispišen su u glavi. Ali….. naravno, uvik i svugdi postoji neko ali.
Ne znan je li ovo dalmatinska fjaka, linost ili su samo godine počele činit svoje. Možda vrime, nevrime, jugo, kiša, sunce, tremuntana, meštral, meni sve isto, ali čin se ispružin na dvosjed sklope mi se oči. Mislin, oču reč da razmišljan!
Ali pošto mi je Brod uputija izazov šta se kužinavanja tiče morala san zasist za kompjuter.
A za ono drugo ćemo se dogovorit!
Rekli bi ovde kod nas…. Ljudi smo, nismo Segećani!
Znan da će me sad Dalmata ištrapacat.
Dakle, zadnje vrime, pogotovo ovo okad je ka ono bokunić popustila toplina, dosta vrimena provodimo na jedno misto u okolici Trogira.
Misto je to di uvik guštamo poć, bilo da triba domaćinu dat ruku u poslu. Ili pružit potporu u spizavanju.
Misto je to di se pritrese sve….. od posla, škvera, politike, sabora. Bude tu i vike i kontreštavanja ali uvik najviše smija.
Misto je to di se opustimo i nasmijemo onako baš od gušta.
Tako smo se i nekidan našli, čisto onako, bez ikakvog povoda.. A potrefilo se da su i cure bile s nama.
Muški dio ekipe bija je zadužen za vatru.
I spremanje i iznašanje stolova i banci.
Cure su sve to lipo namistile i servirale.
Mene je dopalo pripremit salatu. I baš mi je bija gušt lipo spustit se u vrtal, brat i odma sve lipo pripremit.
Pome, malanguli ( krastavci ), paprika.
Kapula.
Ravanele. ( rotkvice )
Tikvice. Očistit, iskidat na fite, posolit i bacit na gradele.
Pa onda jagode. Nisan baš nešto od voća ali baš mi je gušt ovako odma ubrat i pojist.
Breskve.
Ribizl.
Sve posluženo ka voćna salata!
Smokve… direkt sa stable na pijat. To nisan uspila uslikat.
I onda smo zaključili kako nan još nešto fali. Rogač. Ali našla san rješenje i za to.Telefonski razgovor sve je rješija. Samo se triban ukrcat na katamaran.
I naravno…. pečenje!
Mmmmm….
Post je objavljen 26.06.2009. u 08:14 sati.