ne, neću nikome reći da mi nedostaješ ponekad, kad se nebo zamrači i svijet postaje malen i zagušljiv. da mi nedostaju smirujući otkucaji tvojega srca. da si ostao potmula bol koja čuči negdje duboko u meni i javlja se iznenada, kucka mi u glavi, ne da mi disati. i sve mi se vraća, sve slike koje sam brižno odložila u ladicu, jednu malenu ladicu skrivenu iza police s knjigama. ne volim te više, ne volim te, ne volim te....koliko puta je potrebno ponoviti da se vratiš natrag u tu ladicu? Bože, kako mi nedostaješ, moj mučitelj i uznik. kakvo si to prokletstvo bacio na mene? nemiru moj... željo moja nikad ispunjena, bilo bi bolje da si ostao u snovima...
Post je objavljen 24.06.2009. u 11:17 sati.