Marketing
prvi dan lita
Jedna moja frendica imala je babu koja je, u nekin godinama, malo poselinila. Nije to bija onaj klasični Alzhaimer od kojega ljudi tonu sve više i više, neko sporijin a neko bržin tempom, u djelomični pa u potpuni i sveobuhvatni zaborav, do faze takve kaše u mozgu da na kraju ne znaju da su živi. Ne, nju je opizdilo na dobru memoriju, ali lošu karmu i na agresiju i zločestoću, pa se sitila svih posuđenih i nikad vraćenih stvari, svih upućenih kritika i krivih pogleda i sličnih negativnih životnih situacija. I s prilično velikin vremenskin odmakom počela potraživati svoje izgubljene stvari i vraćati sve primljene udarce. Telefon joj je bija glavno oružje u retrogradnom obračunu s umišljenim neprijateljima.
Pa se tako sitila da je prije dvaestipet godina operirala nešto, žuč, ili tako nešto, i da joj je onda kirurg reka da je sve u redu šta se operiranog organa tiče i da po njemu može živit još dvaestipet godina. Ispalija čovik broj, želeći reći - ni vrag ti nije.
Pa se ona lipo sitila da je upravo prošlo tih dvaestipet godina, točno u dan, a da je ona još uvik živa!
I lipo je dotičnoga kirurga nazvala na kućni telefon, i izružila ga na pasja kola, da nije ona špaher da joj on daje garanciju na trajnost, a još je i profula. Jer ona je po njemu jučer, na godišnjicu operacije, tribala odapeti. A nije!!! Koji je on likar, nikakav i bezvezan!
E sad, ne znan jesan li ja počela pokazivati znakove iste bolesti, ali prošli vikend mi je došlo da nazoven gospodina Duška Kraljeva, našeg lokalnog alfu-i-omegu u domeni meteorologije, našeg zadarskog weather-mena, i da pošaljen u božju mater njega i njegove prognoze i proročanstva.
On je prije misec dana izjavija za novine da nas čeka najsušnije i najtoplije lito otkad su ljudi ustanovili institut mirenja klimatskih pojava.
Ja povirovala. On je za mene veliki autoritet.
Odmah san pobacala sve jakete, đempere i kapot u škovace, pošla uplatiti najjači klima uređaj i počela intenzivno pratiti oglase za slobodna radna mista i iznajmljivanje stanova u Novosibirsku.
Naručila puni vodonosac vode.
U međuvremenu, obukla kupaći kostim.
Čekan toplotni udar. I čekan...
Kad ono....
Otišla na ljetovanje, zateka me Jakobsfield.
Evo razglednica za Duška datirana 20. lipnja ove godine.
Evo, dok ovo pričan, Duško Kraljev daje prognozu na radiju. Za danas.
Ali ne spominje šta je reka prije misec dana. Moli Boga da su svi zaboravili.
E nisan ja, prijatelju Duško.
Triba bit ovako:
Šalu na stranu, ništa ja našen Dušku ne zamiran. Dobar je on. Samo mu ne ide dugoročna prognoza. Ka ni ikome drugome.
Ali zato ću van ja reći točan vremenski izvještaj. Unazad. Retrogradna prognoza je najsigurnija.
U petak je još bilo vruće i sparno, u subotu je izneveralo i palo 50-60 litara kiše na metar, subotu na nedilju noć tražija je zec mater, a ja deku.
Nedilja - prvi dan lita i rođendan moje maturantice - temperaturom sličniji prvon danu jeseni.
Masline sritne i zadovoljne. Počele bubrit.
Ja malo manje. Ja san počela kopniti.
Prvi gost otkaza. Već potrošeni euri odletili prije nego su došli.
Sve zlo s tin.
Procvitalo moje najlipše cviće.
Afrički ljiljan, agapanthus africanus. Možda je afrički, ali moj je doša iz Australije, a sad je već naturalizirani Dalmatinac:
Ma pogledajte kako mi je lip i šesan!
Ne znaš jel lipši okupan kišom...
...ili kad ga osuši lipanjsko sunce.
U raskoši zablistala i hortenzija, ili hydrangea. Ka šta se iz latinskog naziva vidi, ona je ljubiteljica vode, pa joj je ova lipanjska poplava itekako dobro došla.
Evo, malo povećanja, kad već znan kako se to radi....
Toliko. Dosta i previše. Mislin, previše potrošenih radnih minuta. Znate kako je to kod nas Japanaca.
Vraćan se u rudnik.
Ali prije iden zapalit jednu... nije ni Japancima posal zec pa da utekne.
Post je objavljen 23.06.2009. u 13:37 sati.