Bio sam prije neki dan na nekoj književnoj promociji. Sve pet, sve kako treba, predstavljena je knjiga, govorili su uvodničar, urednik, kritičar, sam autor, pa se diskusiji pridružilo i nekoliko ljudi iz publike. Sve kao na bilo kojoj drugoj promociji, no koliko god knjiga bila zanimljiva, ipak je sve bilo pomalo dosadno, u najmanju ruku - sasvim uobičajeno. I svi se čude zašto na tako dobre promocije dolazi tako malo ljudi…
Pa si ja nešto mislim - zašto tako? Kad se već pisac potrudio napisati knjigu, a izdavačka ekipa da je objave, zašto se nešto nisu i žrtvovali da promocija zaista odjekne, da se za knjigu pročuje, da se svi bolje zabave? Kako?
S svakim tekstom, svakom knjigom, svakim nastupom, pisac se razgolićuje na svojevrstan način, izlaže poznatima i nepoznatima, javnosti. Pisci zadiru u intime svoje i tuđe, iznose ih u javnost. Zapravo, pisci se ogoljuju daleko suštinskije nego bilo koja ljepojka koja se skine za kalendar ili naslovnu stranicu nekog magazina.
Kad se već pisci tako ogoljuju, red bi bilo zbog uzajamnosti i ravnopravnosti da i publika nekako uzvrati na isti način, a ne da samo sjedi, suša i gleda.
LJeto je, osim povremenih dana poput kratkotrajnih zahlađenja kao ovo današnje, vrućine su, svi su u laganim ljetnim opravama, čas posla i lagano ih je odbaciti. Što se ne bi svi skinuli goli, i oni koji nastupaju i publika, pa da vidiš dobrog raspoloženja i zabave!
Razmišljam o promociji zbirke erotskih priča na kojoj se svi poskidaju (dame s menstruacijama da ipak zadrže tampone) i kako bi naš književni život živnuo kada bi sutradan fotografije bile objavljene u svim novinama. Uslijedio bi procvat čitanosti, prodaja knjiga se razbuktala, nastupili bi humanizam i renesansa!