Zagrizao sam taj sočan sendvič punjen šunkom i krastavcima, preliven majonezom. Ah, kako je to dobar okus. Kaže se da je plemenito položiti život za onoga koga voliš. Sve mi se čini da bih ja položio život za taj sendvič.
Živim u malom kišnom gradiću Norks. Volim tu vlagu, kišu i tuču. Moja maćeha Matilda tjera me mojoj pravoj majci Sari. Nažalost, ona živi u vrućem odurnom gradu čije ime nisam zapamio. Ondje ću morati izdržati svoju napornu majku. Ja sam plavokosi tamnoputi 17-godišnjak. Zovem se Bello, no možetr me zvati Labello. Kad smo već kod labella, najviše volim klasični.
Otac me pozvao: "Bello, ubrzo ti kreće autobus. Jesi li siguran da želiš otići?"
"Naravno", viknuo sam.
Moj otac Albert prilično neobično izgleda s obzirom da ima 50 godina i farba se u riđu boju, ali je prilično dobroćudan. Mislim da je netrendi njegova boja kose...onak...sad je in boja patliđana...njami...
Oprostio sam se od oca i maćehe, krenuo sam na put prema majci. U auobusu je bilo zagušljivo, smrdljivo i ogavno, ali sam se priviknuo. ubrzo sam stigao. Dočekala me majka. Smrdjela je kao autobus. Nije mi se svidjelo što ću sutra krenuti u školu. Čujem da tamo svi furaju netrendi odjeću. Onak...ddd...to je totalno out...
Šteta, jer sam ja totalno trendi. Krećem sutra pa sam si spremio odjeću. Jedva čekam da zablistam u punom sjaju u tom školskom hodniku.
Post je objavljen 18.06.2009. u 14:59 sati.