Koliko mojih pokušaja , koliko nepromišljenih riječi, koliko promašeno izgovorenih misli da shvatiš i da dopre do tebe… da mi je stalo. Zar ne možeš prozreti sve moje laži, moje isprike, izmotavanja , zar ne vidiš da sve radim iz očaja, iz straha da se ne nasluti ono što me izgara iznutra? Zar ne vidiš da šuteći mučim sebe? Da skrivam oči pred ljudima, da ubijam želju u sebi, da stišavam rasplamsalu strast, da smirujem čežnju za tobom ..zar ne vidiš?
Bojim se da mi u dušu zaviriš, a u isto vrijeme želim to više od svega na svijetu. Puna sam tebe, gorim od želje za tobom.
Zar ne možeš osluhnuti moje želje, zar ne vidiš sebe u meni? Zar ti, koji znaš sve moje , da ne vidiš da dišem tobom, da pričam tobom, da želim da vidiš sve pred čim sama zatvaram oči bojeći se želje koja bi me mogla ugušiti.
Pogledaj me. Zar ne vidiš da mi je stalo??!! Samo me malo strah…
Post je objavljen 18.06.2009. u 14:10 sati.