Marketing
..30 najlipših minuta u mon životu dotaklo je granice nebeeskog..jedan veliki san..
..Odakle krenuti..ne znan ni sama..danas san doživila najlipšu stvar u životu i najveće razočaranje u životu u isto vrime..danas je bija taj dan..dan o kojen sanjan već dugo..došla san na utakmicu uru ipo ranije..u trenutku kad san otvorila vrata ulaza, kao da me udario neki nalet vitra, neke energije..a još skoro nije bilo nikoga u dvorani..osin igrača..mala suza mi je poletila niz lice, ali znala san da ako sad popustin da neću stati..i zato san obrisala suzu, ušla u dvoranu i pomalo glumila kao da me to sve i ne dira..naši su se zagrijavali uz pisme..izvadila san veliku zastavu koju san imala i skupa smo ju digle visoko gore..par igrača je pogledalo prima nama, bilo im je toplo oko srca..ka i nama..tila san uletiti u teren, tila san povikati kroz cilu dvoranu, tila san zagrliti svakog igrača, tila san in dati do znanja koliko mi znače, tila san....prošla je već ura..još je bilo zagrijavanje i onda su ju pustili..da..Morsku Vilu..ali ja san ju tila čuti na kraj utakmice, skupa s navijačima..u euforiji..i zato san zaklopila uši..ništa nisan čula..ali san vidila da igračima nije baš svejedno..kao da san in u očima vidila finale prvenstva..pisma je završila..laknulo mi je..još jednon smo se podigle ja, sestra i Tonka..i digle zastavu visoko..došlo je vrime..himna se puštala..prvo mađarska..a zatim i naša..ne mogu opisati svoj ponos u tim trenucima..u svon gradu, u najlipšoj dvorani, s mojin herojima, s najboljon prijateljicon i sestron pivan himnu..i držin zastavu visoko..mogla san samo reći..Fala..utakmica je počela..došli su i neki mađarski navijači s nekin bubnjevima..neman pojma, nisan ni gledala..ali jedan veliki šok za mene..Tornado se nije pojavija..je li moguće?..dan kad sve triba biti savršeno, dan za feštu..a njih nema..i točno toliko mista je bilo prazno, koliko bi oni zauzeli..baš ta njihova mista su to bila..a nisu ni rekli da neće doći..mudro su mučali..još uvik san se tješila da možda misle da je utakmica u osan ipo, jer je krivo pisalo..ali kao da san i sama znala da neće doći..ali, to više niej bilo bitno..utakmica je počela, njih nije bilo, znači, Zadrani su ovo sami tribali izgurati..utakmicu nema smisla da prepričavan, a neman ni pojma što se dešavalo..ali bar neke akcije kojih se sićan..prva zbog koje mi je posebno drago jest ta da smo otvorili utakmicu s 1:0, a mrižu je propara naš Zadranin Tonči Valčić..zatim kasnije i Ivano, ali je na sredini prvoga uša Duvnjak..pa par puta i Horvat..ne uključujući sedmerce, kojih smo se danas napromašivali..Zadrani su navijali..da je bar tamo bija samo neko da ih pogura, ka Tornado..ali išli smo sami..par puta se čula i pisma, ali se svako toliko i izgubila..nismo slušali jedni druge..isto ka u Splitu..tamo ne slušaju jedni druge..svak po svome..a u Zadru s Tornadon je to druga pisma, svi slušaju jedni druge, svi su jedno..kako san se iznervirala..ali nas četiri nismo posustajale..i kladin se da smo bile jedne od najglasnijih pojedinaca..došlo je poluvrime..svima je triba odmor..toliko mi je bilo ža naših igrača, jer znan koliko su se veselili Zadru..ja san u nervozi gledala u jednu točku dugo..sve dok nisan skužila da je to..a ko drugi..nego jedan od mojih heroja..Pere..nervoza je nestala..opet su došli oni lipi trenuci koje mi je on pružija skupa s ostalima..još jedna suza se potkrala, ali sitna..znala san da moran izdržati..završilo je poluvrime, a ljudi su još uvik ulazili u dvoranu..s nadon san gledala nebi li odjednon banja Tornado i napravija čudo, ali to se nije desilo..i onda odjednon..u 4. minuti drugog poluvrimena..neka 3 - 4 navijača..ja mislin iz Biograda..pivali su na jednoj tribini svašta..navijali ka ludi..vidilo se da znaju što rade..odjednon se i par Zadrana pridružilo..sad ih je bilo negdi desetak..pa još desetak..i evo ih već negdi na trideset na jednoj tribini..pogledavala san prima gori..i dok su ti ljudi prilazili toj tribini, odjednon san svatila..ona zadarska atmosfera od prošle godine..nije to bija Tornado..to je bija Zadar..je, istina je da je to Tornado pogura, ali nije bilo Tornada 8 000 prošle godine, nego baš Zadrana..da, bija je to Zadar..pogledavala san se sa sestron i kao da ništa nisan ni tribala reći, sve smo krenile gori..i došle smo..e tamo se žestoko navijalo..grlo se nije čuvalo..svako je da sebe ciloga i nije žalija ni trenutka..u ton trenu činilo mi se kao da je sve moguće..od tog trena kad san ja došla na tu tribinu, rezultat više nisan znala, nisan znala ko san ni di san, što radin..ali, imala san onaj osićaj..onaj osićaj od prošle godine..osićala san da san dio cjeline..di nisu bitni pojedinci, nego svi skupa..i držali smo se tako..napravili smo totalni urnebes..skupa..pivali..skupa..pljeskali..skupa..slavili..skupa..i toliko je pisama prošumilo dvoranon..Moja Domovina, Samo Je Jedno, Lijepa Li Si, Oj, Hrvatska Mati, Ustani Bane, U Boj U Boj, Mi Hrvati, Ale Ale, pa i ono poznato zadarsko Oooo..bila san skroz ispunjena emocijama..ljubavlju prima igračima, jedinstvom, slogom, željon..i u trenutku kad su mi emocije bile na vrhu svega ljudskoga..zapivali su je..da..Morsku Vilu..refleksno san krenila zaklopiti uši kao i zadnja 4 miseca i 13 dana..ali, sada san znala..to je taj dan, koji čekam da bih ju čula..i nisan uspila otpivati ni prvu rič, ni prvi slog..a sve je puklo u meni..sve ono što zadnja 4 miseca i 13 dana nosin u sebi..sve ono zbog čega nisan bila svoja..5-6 suza u isto vrime slilo mi se niz lice..pokrila san lice da me ne vide..jednostavno mi je bilo preteško..ali osobe koje su znale koliko mi je teško, jako su me zagrlile i rekle da će sve biti u redu..ali, one nisu znale da su to bile suze radosnice..možda je mali dio toga imalo ono finale 1. veljače..ali, sve ostalo bija je spoj onih emocija..kao neki bljesak..ovo je prišlo granice ljudskoga, i dotaknulo granice onog nebeskog..nestvarno..opet san znala..ma da me ubiju u tom trenu, umrla bih sritna..još jednon san mogla reći samo..Fala..
..Krenili smo dalje..nekako su se Mađari približili našima..ali nismo se dali..podizali smo par puta sve ljude u dvorani s onon svima nan poznaton..Dižite se, Zadrani!!!!..komunicirali smo s ostatkon dvorane..i u najbitnijin trenucima, ostali smo uz naše..kad se dogodija i poneki promašaj koji nebi smija..još jače bi vikali..još jednon ću ponoviti što je reprezentacija imala danas, a u finalu Svjetskog prvenstva nije..podršku u najtežin trenucima i do samoga kraja..odi nije bilo straha od poraza, išlo se do kraja..a kad se ide do kraja, rijetko kad se kasnije more zažaliti..i u zadnjoj minuti odgovornost preuzme Ivano i zabije za 2 prednosti za naše..ali gol se ne prizna jer je ja mislin Lino zva timeout..uzmu nan loptu..i imaju napad..odrade li ga dobro..imaju remi..ako ne..pobjedu odnose naši i Zadrani..ali, što mislite kako golman koji cilo 2. poluvrime nije obranija skoro ništa, more obraniti zadnji napad još s igračem više s druge strane..čarolijon..koja se dogodila ni sama ne znan u kojen trenutku..ali ositili smo je..Mirko je obranija! Spašava naš bod! Pobjeda je naša! Imamo Europsko prvenstvo u rukama!..bacila san se na kolina..i ne vjerujući..ipak povirovala..još jednon smo pozvali igrače da se vrate nazad..i još jednon smo ju zapivali..Morsku Vilu..znajući svako slovo te pisme s ponoson san pivala..igrači su se poklonili našoj tribini, znali su da smo zaslužili..znali smo i mi..svaka čast i ostatku dvorane..jer nismo spavali na utakmici..i dokazali smo da moremo i bez Tornada ako triba..još dugo smo ostali u dvorani, pa još duže isprid dvorane..svi su čekali potpis, sliku..ali, ja san ih samo tila viditi..samo san još jednon tila promotriti te ljude o kojima toliko govorin..koji su mi toliko sriće dali u životu..dugo smo ih čekali..prvi je izaša Pere, koji je samo gleda utakmicu..i prekjučer san ga dozivala ode..i znala san da će doći pogledati svoju reprezentaciju, jer to je još uvik njegova reprezentacija..i koliko mi je toplo bilo kad san ga vidila..svi su ga napali za sliku, potpis..i vidila san da mu je bilo drago..bilo mu je drago da ga niko nije zaboravija..to je ono što san bila govorila, jer ti se Pere ne zaboravljaš..i proša je ća..vidila san mu na nozi tetovažu..olimpijsku medalju iz Atene..ko da san ga još jučer gledala tamo na televiziji..i onda nisan više mogla izdržati..ja i Tonka smo potrčale za njin..i vikale..Pere, najbolji si!..i gledala san još neko vrime za njin..a onda su počela urlikanja..Ivano! Ivano!..on je jedan od onih koji me pumo razveselija danas, puno odgovornosti je preuzea danas..a i znate što..mislin da nan se vratija stari Ivano..najbolji u ključnin trenucima, a da ne pričamo o onon otezu iza leđa u gol za kojeg je dobija takve ovacije + Jaaaavi se..svi znaju da nikad nisan ni sumnjala u njega..niti jednu, jedinu sekundu..znala san..a to što se on i Duvnjak minjaju to je samo da bi oba igrala..Ivano, dobrodoša..i tako mi je bilo drago jer su izašli van i podnili sve to slikanje i potpisivanje nakon utakmice..očito su i oni ositili našu ljubav prema njima..tila bi se i ja slikati, tila bi i ja da mi se potpišu..ali kad san vidila onako kisele face na njima..nisan..a ko san ja da in dolazin i zahtijevan nešto..to zaboravite..stajala san ispod njihovog busa i samo gledala..i podigla opet zastavu..otišli su..završija je jedan od najlipših dana u mon životu..ali, tila bih da igrači znaju da ih nisu Zadrani iznevjerili, to je Tornado napravija..a znate li zašto..jer se Tornado naljutija jer reprezentacija nije tu igrala niti jednu utakmicu za Svjetsko..pa sićate se koliko san se i ja ljutila..ali, da zato ne dođen ih ode podržati..nema šanse..a i mislin da ne tribaju za to igrači plaćati cijenu..ne znan, možda je Tornado i jednin dijelon u pravu..ali, mogu imato toliko obraza i doći podržati Hrvatsku..jer danas se pokaza zadrski kolektiv..izuzev Tornada..molin igrače da se ne ljute na Tornado, i ne znan koliko je dobra atmosfera bila danas, ali znajte da vas Zadrani vole najviše na svitu..jer ovo 2. poluvrime danas je bilo poluvrime mog života..virujte mi..a molin Tornado da dođe podržati Hrvatsku u sridu u osan sati..iako su mi već rekli neki da nema šanse da dođu..ali, molin vas..dođite, i pokažite zašto smo Zadrani..a sada, iden poslušati Morsku Vilu, buditi sjećanja i stvarati svoju bajku..jer ovo je dio sna..Fala van.uvik ste mi u srcu i uvik ću biti uz vas..Marta...
Post je objavljen 15.06.2009. u 00:25 sati.