Više ništa nije važno, kada moje bivanja prestaje biti postojano
Kada ugledam tamu, samo tu bezgraničnu tamu
Nedostaje žamor života, mrak samo mrak
Bezciljno lutam dijaboličnom stazom
Dugačka, razgranuta poput metastaza
Koja nikamo ne vodi
Muk se bori s tihim suzama koje se protežu u bezgraničnost
Čujem korake, bojim se
Miris straha širi se u dubine košmara
Prilaziš mi
Pogledao si me, krv mi se zaledila
Dotaknuo si me, ogrebo si me
Tvoje bivanje prerasta u patnju, gledaš me licemjerno
Zagrliš me jer sam tvoja
Tvoje usne prelaze mojim licem
Ljubiš me, osjetim samo ugriz
Hladnoća tvoga tijela prelazi na moje
Plaćem, vrištim, ti me i dalje maziš
Drhtim, ti i dalje uživaš
Dijabolična staza pretvara se u vrtlog užasa, strasti, opsesije i boli
Ostavljaš me, izmrcvarenu
Odlaziš, koraci odzvanjaju stazom.
Ostanem sama, vrijeme stane, izdasi prerastu u jeku
Sve prestaje imati simisao i više ništa nije važno
Post je objavljen 14.06.2009. u 18:19 sati.