Ti objesno, mrdavo klupko
prepletenih mi poraza što
ćutiš se na vonj pothodnika
skrivaš se i razotkrivaš
odmotavaš i namotavaš
mimo svih logičkih pravila
vežeš se u čvorove, čvrsto
na nezaborav pokidanosti
golicaš me ispod rebara
svojim krajem ili početkom
svejedno, podsjećas me
grleno me grliš, omčom
zapetljanosti me hvataš
preživaš od mojih mučenja
sumnji i nedoumica
ti ishemijo tkiva vremena
još buniš se na vrisak
htjelo bi trpljenjem da šutim