Ova mala ruka drži cijeli moj svemir. Otkad se rodio (a naročito nekako danas) ne mogu se oteti dojmu da je on najpametnije, najljepše i najbolje dijete na svijetu. Nakon nekog vremena sam i odustala, mislim otimati se dojmu. Dojam je poprilično jak, a ja baš i nisam. To maleno biće nikog ne ostavlja ravnodušnim pa ni slučajne prolaznike, što donekle ublažava sveopću subjektivnost ovog posta i eksponencijalno mi uvećava ionako veliki Ponos.
Post je objavljen 11.06.2009. u 21:59 sati.