Mobilizacijska kriza 1991.bila je jedan od kljucnih dogadjaja raspada Jugoslavije.Ovo nije olako izrecena tvrdnja.Odbijanje tolikog broja Srbijanaca i Crnogoraca da ucestvuju u bratoubilackom i osvajackom ratu bila je trauma posle koje nista vise nije bilo isto;ta je kriza uticala na sve buduce kljucne dogadjaje i njen je uticaj vidljiv i sada.Paradoksalno,ali je sustinu stvari pogodio jedan ocajni general koji se javno zaprepastio:
kako to da zapadna Srbija sa svojom slavnom tradicijom iz cetiri pobedonosna rata sada odjednom nece da ratuje na vukovarskom ratistu;
odgovor na to jasno i sustinsko pitanje izostao je,a bio je tako ocigledan.
"Cim Srbija bude napadnuta,eto nas",rekao je generalu jedan valjevski rezervista.Otac(dugogodisnjega komunistickoga duznosnika u Srbiji)Draze Markovica,seoski ucitelj ispod Kopaonika,pise u svojim uspomenama iz Prvog svetskog rata kako srpska vojska 1914.nije htela da forsira Savu i goni Austrijance posle pobeda na Ceru i Kolubari,jer to preko Save nije njihova zemlja,po proboju Solunskog fronta 1918.ti isti vojnici poceli su da ljube zemlju tek kad su dosli do Vranja i Leskovca.Opet se 1991.ispostavilo da narod ume da razlikuje svoje od tudjeg.Izgleda da su to osetili svi:
iznenadjene vlasti i vojska koje se nisu usudile da gone vojne begunce i pobunjene rezerviste;zbunjeni rezimski propagandisti i mediji koji su zazirali da se suoce sa problemom;nacionalisticka opozicija koja je zatvorila oci pred tako ocigledno artikulisanim GLASOM NARODA.U opkoljenim kasarnama Slovenije i Hrvatske JNA je otkrila da je pretpostavka njene efikasnosti podrska lokalnih resursa:ljudstvo,logistika,transport;u Srbiji je otkrila da se rat ne moze voditi bez konsenzusa celog stanovnistva.
Milosevicev rezim veoma se dobro cuvao da slucajno ne definise svoje ratne ciljeve kada je u kaoticnom trenutku,krajem juna 1991,usao u otvorena neprijateljstva u Sloveniji(specijalne operacije u Hrvatskoj uveliko su trajale od leta 1990).Propagandne floskule o"odbrani Jugoslavije"padale su u javnosti na neplodno tlo,unapred pripremljeno antijugoslovenskom propagandom srpskog nacionalizma.U takvim politickim okolnostima nacionalni konsenzus,makar medju Srbima i Crnogorcima,tesko da je bio moguc.Milosevic nikada nije prestao da odgovornost za rat prebacuje na Jugoslaviju i JNA,jer"Srbija nije u ratu".Pobunjeni rezervisti su u jesen 1991.bezbroj puta zahtevali da im se objasne ratni ciljevi;nije im odgovoreno nikad.
JNA je-ispalo je kasnije-nekakvu strategiju imala;to je ono sto general Veljko Kadijevic u svojim memoarima dosta nemusto definise kao"izlazak na granice buduce drzave".Te granice su tokom 1990.i 1991.crtali svi:(predsjednik Srpske radikalne stranke i cetnicki vojvoda)Vojislav Seselj kao"Veliku Srbiju";SK-PJ(Savez komunista-Pokret za Jugoslaviju)kao"buducu Jugoslaviju"...Svi nacrti obuhvatali su manje-vise iste teritorije;razlikovao se samo politicki sadrzaj tih teritorija:Seselj je mislio na etnicki cistu totalitarnu drzavu;SK-PJ na realsocijalisticku jednostranacku drzavu"naroda i narodnosti"...U takvoj konfuziji,bez proglasenog ratnog stanja,nacionalni konsenzus bio je nemoguc.Pasivni otpor bio je jak od pocetka,uprkos necuvenoj ratnohuskackoj kampanji svih rezimskih medija;uprkos zestokim naporima"stubova Srpstva"-(Srpske pravoslavne)Crkve,Udruzenja knjizevnika,SANU,(nogometnog kluba)Crvene Zvezde-na sirenju mrznje i sovinizma.On je imao razlicite oblike:izbegavanje da se vojni poziv primi;spavanje van kuce;opreznost na javnim mestima zbog ucestalih policijskih racija.Roditelji su izmisljali razne izgovore(tvrdnja da im se sin pridruzio nekoj od paravojnih formacija bila je dosta efikasan nacin).
Vojne vlasti pribegavale su trikovima ne bi li obveznike uhvatile da im uruce poziv(na primer:mlada devojka koja zvoni na vrata i slicno).Bezalo se u inostranstvo,cak i ilegalnim kanalima.Najveci gubitnik mobilizacijske krize 1991.bila je srpska opozicija,koja je sebi dopustila totalnu gresku-da ne iskoristi snazan politicki naboj i motivaciju kod vojnih obveznika,sloja
muskog stanovnistva u najboljim godinama,koja je bila visestruko pojacana emocionalnim nabojem njihovih porodica.Ali,srpska se opozicija trudila da Milosevica na njegovom terenu srpskog nacionalizma pobedi srbovanjem;
ona je bila za rat,a protiv Milosevica,ne shvatajuci da je to Milosevicev rat.
Trauma koja je ostala vojnim obveznicima najveca je i-ljudski gledano-najvaznija.Ti ljudi ili su se vratili iz rata sa gorkim uspomenama,neki obogaljeni,neki poremeceni-ili su se pridruzili velikoj seobi mladih i sposobnih na Zapad.Oni koji su bili mobilisani,oni koji su se u uniformi pobunili i vratili kucama(njih oko 40000),oni koji su se skrivali od vojnog poziva(njih 100000 do 200000),svi bez razlike i sve njihove porodice i porodice onih koji su izginuli,ostali su obelezeni,bez odgovora na pitanje:
ZASTO?
JULI 1991:MESEC SOKOVA
Psiholoski je mobilizacijska kriza bila pripremljena desetodnevnim slavnim vojevanjem u Sloveniji,kada su se rezimski mediji koncentrisali na zapomaganje o"nasoj deci bez municije kojoj pokvareni DIZELASI pucaju u ledja",na dreku"izdaja,izdaja".itd.Imidz i ugled JNA naruseni su ozbiljno u medijima.Sve to dovelo je do pokreta vojnickih roditelja-uvertire u mobilizacijsku krizu.Prvo je Milan Kucan,predsednik Slovenije,javno pozvao predsednike ostalih jugoslovenskih drzava u nastajanju da opozovu svoje drzavljane-regrute JNA iz Slovenije,jer im ne moze garantovati bezbednost-pozvao sve Slovence-vojnike i oficire-da napuste JNA i predju u Teritorijalnu odbranu Slovenije.Onda je Prva armija JNA pocela ogranicenu mobilizaciju rezervista 30.juna,sto je u Bosni i Hercegovini naislo na politicke otpore:SDA
i HDZ su clanstvu savetovale da"samo na licu mesta proceni potrebu da se odazove ili ne",a SDS da"postupe po zakonu".Predsednistvo BiH 2.jula zvanicno trazi obustavu mobilizacije,pozivajuci se na ustavnu odredbu po kojoj samo Predsednistvo SFRJ moze da naredi mobilizaciju.Potpukovnik
Vehbija Karic,tada portparol Sarajevskog korpusa(JNA),zali se u izjavi za VREME da"nikad do sada nismo imali toliki procenat neodazivanja"
i optuzuje nacionalne stranke da su rezerviste"obradjivale"u tom smislu.
Sok rata u Sloveniji neocekivanom brzinom razvodnio je i sistem vrednosti i gradjansku disciplinu i percepciju Jugoslavije kao domovine koju valja braniti.Roditelji regruta zatecenih u jedinicama JNA blokiranim u Sloveniji spontano reaguju.Mediji,narocito novine,o tome izvestavaju detaljno:2.jula oko 300 besnih roditelja provaljuju u salu Skupstine Srbije uz uzvike"izdaja"
i psovke.Premijera(Dragutina)Zelenovica su izvizdali,potpredsednik Vlade Budimir Kosutic govori im o"genocidu",o poverenju u Armiju,ali im je general Adzic vec rekao da im decu ne moze vratiti.Vise roditelja zahtevalo je da Milosevic kao(sto je predsednik Kiro)Gligorov(ucinio za gradjane svoje zemlje),uputi zahtev da se srpski vojnici vrate u Srbiju.Iste veceri
novomobilisani vojnici iz Srbije krecu na granicu Vojvodine i Hrvatske.
Sutradan u Loznici gradjani blokiraju mobilisanu jedinicu rezervista.
Delimicna mobilizacija vec pocetkom jula nailazi na otpor.Valjevski
rezervisti ne stizu dalje od Sapca;tu ceo oklopno-mehanizovani bataljon staje i zali se na neobucenost,lose stanje tehnike i naoruzanja i-petokraku na kapama.Krenuli su dalje tek kad im je obecano da nece u"hrvatsku nedodjiju".Petnaest dana ranije,u Tuzli,dve rezervne jedinice odbile su da ucestvuju u"vezbi",odlozile oruzje i opremu pred opstinom i razisle se kucama.Rezimske novine vec prete,a drzavna agencija Tanjug objavljuje komentar protiv albanske manjine,u kojem se aludira na namere mladjih Albanaca da"dezertiraju i pridruze se MUP-u Hrvatske".U Beogradu je
izbegavanje poziva masovno,dok nacionalisticka opozicija pokusava da osniva svoje paravojne formacije,mase"gardijskim knjizicama",vice o
"srpskoj vojsci"koja ce sve to obaviti mnogo bolje od JNA itd.Iz Crne Gore stizu vesti da je odaziv na mobilizaciju"neocekivano mrsav";pominju se
"prepolovljene jedinice".Predsednik Momir Bulatovic prvi javno pominje
"naredjenje da se vojni obveznici IZJASNE da li su spremni da izvrsavaju postavljene zadatke i da ukoliko to nijesu,napuste svoje jedinice".U nekim jedinicama ostajalo je oko 10% sastava;odlazili su i Crnogorci i Albanci i Muslimani podjednako,ali je titogradska(podgoricka)rezimska stampa krenula u sovinisticku kampanju samo protiv manjinskih nacionalnosti,sto ce kasnije biti pravilo i u drugim visenacionalnim sredinama.Mogucnost izbora koja je crnogorskim rezervistima pruzena posluzila je PATRIOTSKOJ stampi da napravi DIFERENCIJACIJU na"patriote"i
"izdajnike",stvarajuci tako jos vise zle krvi.Dolazilo je do psovki,tuce i potezanja oruzja na mobilizacijskim mestima;na stranicama(rezimskog podgorickog dnevnika)POBJEDE"patrioti"su grdili"izdajnike";neke firme pocele su da daju otkaze zbog"izdaje",pa je na kraju pukovnik Bozidar Babic,crnogorski ministar obrane,morao da intervenise i osudi takve obracune."NIN"iscrpno pise o tome krajem jula.Sve se,dakle,znalo i novine su o svemu pisale.Roditelji tumaraju po Hrvatskoj i Sloveniji,trazeci decu.General Zivota Avramovic,novi komandant Pete armije,kori roditelje koji su dosli u Zagreb,po decu:"A vi biste hteli da vam deca jedu,jebuckaju i ratuju na svom pragu".A onda je donesena odluka o povlacenju JNA iz Slovenije.Rezimski mediji pozdravili su to iznenadjenje,dok je javnost bila ponovo sokirana.Mobilizacija se nastavila,ali se nastavilo i bezanje od vojske.Madjarske vlasti u Segedinu(Szeged)formiraju prihvatni centar za izbeglice posto je dvadesetak vojvodjanskih Madjara prebeglo tamo;bio je to dalekovid potez.Na nekim granicnim prelazima poceli su da vracaju muskarce,bez obzira na ispravne pasose.SSNO(Savezni sekretarijat za narodnu odbranu)tvrdi da s tim nema veze:oni mogu da zabrane putovanja jedino ako se oglasi vanredno stanje ili opsta mobilizacija.Polovinom jula u Pancevu demonstriraju rezervisti pusteni na odmor:traze sve-od unistavanja komaraca na terenu gde se nalaze do smene Vrhovne komande;zale se na nervno rastrojstvo i neizvesnost;traze da im se objasni postoji li JNA,brane li zemlju samo oni ili i rezervisti iz drugih republika itd.
Na mirovnom mitingu u Titogradu(Podgorici),pod parolom"Junastvo je danas ne ici u rat"oko 5000 ljudi protestvuje protiv rata,govore im predsednik(veteranske partizanske udruge)SUBNOR-a Crne Gore Vlado Kapicic,
narodni heroj(partizanski)Komnen Cerovic i drugi.POBJEDA objavljuje pismo zena koje se nude da zauzmu upraznjena mesta u jedinicama i pokazu kako se bori.
AVGUST 1991:RAT U HRVATSKOJ
Pocetkom avgusta javnost saznaje da je ministar odbrane general Kadijevic sredinom jula potpisao naredjenje da se iz Armije najure nesposobni oficiri,da se sa dezerterima postupa po ratnim zakonima,ali i da se obustavi klasicna mobilizacija u korist one na dobrovoljnoj osnovi uz istovremeno otpustanje"kolebljivaca,defetista i onih koji ne zele da se bore".Procene broja takvih koji do vojske nisu ni stigli krecu se pocetkom avgusta oko 50000.Naredjenje generala Kadijevica nece biti postovano ni u jednoj tacki:
niti su nesposobni oficiri otisli,niti se sa dezerterima postupalo po ratnim zakonima,niti je mobilizacija obustavljena,niti su iz JNA otpusteni"kolebljivci,
defetisti i oni koji nece da se bore."Zato je dobrovoljcima stranackih paravojnih jedinica priznat status pripadnika oruzanih snaga(sto cemo saznati tek u oktobru).
SEPTEMBAR 1991:GOSPODARI RATA
Neuspeli drzavni udar marsala Jazova u Moskvi 19.avgusta,unistio je poslednju nadu Milosevicevog rezima i vladajuce garniture JNA da ce dobiti spoljnu podrsku za svoju sopstvenu kontrarevoluciju u Jugoslaviji.Milosevic je morao da aktivira rezervni plan:"antifasisticka" propagandna retorika JNA i rezima pocinje da se pretvara u velikosrpsku retoriku;"ustase"sve vise znaci"Hrvati",a sve manje"rezim HDZ".Jedinice JNA razvijene jula meseca na granici Vojvodine i Hrvatske prelaze u napad za teritorije,a ne-kao sto se ranije ocekivalo-u napad za svrgavanje HDZ-a sa vlasti u Hrvatskoj.
Politicka platforma rata zamenjena je etnickom.Nezavisni mediji javljaju o rezignaciji u JNA i izjavama visih oficira da ce Armija"svoje zadatke izvrsiti sa profesionalcima"(oficirima,podoficirima i gradjanskim licima na sluzbi u JNA).JNA polako postaje srpska vojska sa petokrakom,a oficiri na slavonskom ratistu zale se da"spavaju sa pistoljem u ruci",u strahu od novih pobuna rezervista.Razne lokalne vlasti proglasavaju svoje mobilizacije(Knin,Banija,SAO Slavonija i Baranja).Roditeljski pokret pocetkom septembra potresa one krajeve Jugoslavije gde rata jos nema:delegacije
roditelja iz Srbije,Bosne i Makedonije navaljuju u Beograd;dolazi do podele
po nacionalnoj osnovi izmedju majki srpskih regruta i majki muslimanskih i drugih regruta u BiH.Srpske majke objavljuju telegrame u kojima se osudjuju
"mitinzi ciji je cilj razbijanje JNA(...)koja nije okupatorska ni u jednom delu Jugoslavije,vec narodna u pravom smislu te reci".Dolazi do incidenata pred Skupstinom BiH,a SDS preti ratom.Bez obzira na price o"profesionalcima",
5.septembra pocinje novi talas mobilizacije,pracen novim izbegavanjima poziva,protestima i pobunama.Javno mnenje,medjutim,polako se okrece ka ratnoj opciji.U septembru mobilizacijska kriza dobija svoju definitivno tragicnu dimenziju.20.septembra,tokom pobune u jedinici gornjomilanovackih rezervista u Sremu,negde izmedju Sida i Tovarnika,
rezervista Miroslav Milenkovic ne uspeva da se odluci izmedju svojih drugova koji nece u rat i pritiska oficira koji ga u rat teraju;izmedju dva stroja-"izdajnika"i"patriota"-Milenkovic ispaljuje sebi metak u glavu.
Gornjomilanovacka rezerva dignuta je u noci izmedju 16.i 17.septembra;
receno im je da idu za Sandzak,ali su se nasli u okolini Rume u svojstvu
"elitnog odreda dobrovoljaca za ciscenje zaostalih dzepova otpora cim Vukovar padne".Dobili su oruzje koje ne poznaju;nije bilo lekarskih pregleda,
pa su se sa zdravima u stroju nasli dijabeticari i srcani bolesnici;snajperske
puske koje su dobili nisu bile upucane.Oficiri im kazu da ce kroz Tovarnik proci glatko,medjugradskim autobusima,ali oni slusaju radio;radio kaze da je Tovarnik-osim sto je na TV Beograd nekoliko puta bio"oslobodjen"-
pun hrvatskih snaga.Istoga dana POLITIKA EKSPRES na prvoj strani objavljuje izjavu Slobodana Milosevica da se"nijedan vojnik srpske Teritorijalne odbrane ne nalazi u Hrvatskoj i da Srbija nije u ratu ni sa kim".
Kada su postavili logicna pitanja svojim oficirima,nazvani su"izdajnicima".
Posto se Miroslav Milenkovic opredelio za"carstvo nebesko",cela jedinica vraca se u Gornji Milanovac,sahranjuje svoga druga i organizuje miting na kojem pita:ko ih je i zasto prekrstio u"dobrovoljce"?;ko treba da vodi rat i kako?;protiv koga treba da ratuju i zasto?Odgovora nema.Rezervistima iz Cacka i Pranjana se objasnjava da ce ici u Srem,a oni se nakon dvodnevnog putovanja zaticu u Lipiku(zapadna Slavonija).Seme pobune siri se dalje:kragujevacka narodna vojska(njih oko 2000)vraca se kuci iz Sida,
centra haosa na slavonskom ratistu;valjevski rezervista Vladimir Zivkovic seda u oklopni transporter i odvozi ga pred Skupstinu SFRJ u znak protesta(valjevski oklopno-mehanizovani bataljon kasnije se vratio kuci posto ga je greskom bombardovala jugoslovenska avijacija);jos nekoliko hiljada rezervista vratilo se sa frontova tokom septembra.Jedan anonimni general izjavio je za BORBU krajem septembra da"ljudi jednostavno nece da ratuju"
i"da je bolje da ko zeli da napusti jedinicu ode-zbog drugih".Kaze da je bolje tako i da takve ne treba goniti,jer Srbija nije u ratu i nije objavljena opsta mobilizacija;"a i gde bismo ih sve zatvorili?";po njegovom misljenju"veci su problem oni koji su ostali,ali nece napred".Istovremeno,"vikend ratnicima"
i"dokazanim"dobrovoljcima odobravaju se placena odsustva,godisnji
odmori koji se nigde ne evidentiraju i bolovanja(opstine Lucani,Gornji Milanovac,Uzice,Cacak,Pozega).Krajem septembra u Vojvodini mobilisu sudije za ratne sudove i dele im cinove bez ikakvih formalnosti(ti preki ratni sudovi,medjutim,nikada nisu proradili).Jedino sto je vlada Srbije mogla da uradi sa rezervistima bilo je da u Valjevo posalje svog ministra vera Dragana
Dragojlovica-od svih ljudi.Njegov govor rezervistima usao je u istoriju,jer je ministar priznao-prvi i jedini put-DA SRBIJA JESTE U RATU:"SRBIJA TOBOZ NIJE U RATU DA NE BI ISPALA AGRESOR,PA TAKO I NEMA SVOJU VOJSKU,NEGO JE IMA UNUTAR JNA(...)NE VALJA DA SE NAPUSTAJU JEDINICE,JER CE DRUGI DA KAZU DA SRBI NISU ONO STO SU BILI,PA CE DA SE DIGNU I MUSLIMANI I SIPTARI".Rezervisti
nisu bili impresionirani ovom argumentacijom.
Na zatvorenoj sednici Skupstine Srbije,saopsten je podatak da je odziv rezervista u Srbiji 50%,a u Beogradu svega 15%.U unutrasnjosti se stvari uozbiljuju:rezervisti iz Kosjerica,besni zbog lose organizacije i prihvata,nisu ni otisli na zborna mesta;umesto toga su smenili opstinsku vlast i svog rezervnog kapetana imenovali za predsednika opstine.Zahtevali su smenjivanje generala Kadijevica i uspostavljanje"Srpske obrambene vojske"
koja ne bi ratovala van granica Srbije.Iz zbornog podrucja Sapca istovremeno se vracaju hiljade rezervista u Smederevsku Palanku,
Kragujevac,Racu,Knic,Topolu,Bogatic i druga mesta.General Blagoje Adzic,
nacelnik Generalstaba,dozvoljava sebi u Tovarniku da se breca na iscrpljene vojnike koji su se posteno borili:"Kad nas je posetio general Adzic,ja sam doneo mrtvog,izmasakriranog druga koji je bio bezoblicna masa;bombardovala ga je nasa avijacija.Rekao sam:generale,ako nas biju
ustase,zasto nas bije i nasa avijacija?On se uhvatio za pistolj i odgovorio mi:cuti,vole jedan,to je laz!Prisutni porucnik je rekao:generale,nije laz.
A on je hteo sve da nas pohapsi"(Rade Andric,rezervista iz Valjeva).
POLITIKA o dogadjaju izvestava korektno,ali bez detalja;o povratku 600 valjevskih artiljeraca iz Hercegovine,medjutim,objavljuje samo saopstenje Uzickog korpusa(kukavicluk,uticaj stranaka i novina).Sve cesce se javno postavljaju neugodna pitanja:"ciji je ovo rat-Srbije ili JNA?"(novosadski rezervisti);"sta rade vojno sposobne izbeglice iz Hrvatske?"itd.Sa svoje
strane general Kadijevic zali se u intervjuu za Sky News(preneto u svim medijima)da je tesko naterati rezerviste da slusaju kad Armija nema ovlascenja koja proizlaze iz proglasenog ratnog stanja.
OKTOBAR 1991:NA DUBROVNIK
Tokom oktobra JNA ce se zaglavljivati u"pobedonosnim pohodima"kroz slavonsko blato i hercegovacke krseve,a jedna po jedna kasarna u Hrvatskoj padace pod opsadom.Proglasenje"stanja neposredne ratne
opasnosti",3.oktobra,nece pomoci nimalo:niko nije spreman da stane iza protivustavnog akta koji donosi Polupredsednistvo od cetiri clana.POLITIKA
EKSPRES donosi antologijski naslov na prvoj strani:"DUBROVNIK CEKA OSLOBODJENJE".Skupstina Srbije razmatra nevesele tajne izvestaje o pobunama rezervista.Situaciju izvestac VREMENA opisuje ovako:"Bezali su i vracali u haoticnom vremenu u koje je Srbija uvedena.Cudni su mehanizmi ove pobune:jedni beze zato sto im se ne ratuje,drugi zato sto smatraju da se ne ratuje dovoljno energicno(...)Nijedna srbijanska politicka partija nije stala iza pobune rezervista koji zapravo najozbiljnije koncepcijski,
uz veoma veliki licni rizik za svakog njenog ucesnika,ugrozava strategiju srpskog politickog vrha".Pobunjeni rezervisti iz Pazove vicu po beogradskim ulicama"Izdajana frontu!","Necemo ustasu!"(generala
Kadijevica),"Hocemo Adzica!";Valjevo je i dalje centar otpora:nekoliko hiljada
rezervista vratilo se iz Sida,Tovarnika i Nevesinja,jer nisu hteli da ucestvuju u bratoubilackom ratu.Rezervisti koji su dosli iz Hercegovine bili su zgadjeni pljackom,gadjanjem dzamija,maltretiranjem Muslimana i namerom da se Dubrovnik osvoji.Kod Tovarnika je Valjevce tukla i artiljerija i avijacija JNA.
Rezim je odmah optuzio opstinsko rukovodstvo Valjeva(tada opoziciono)za"sirenje defetizma i potpomaganje odlaska rezervista iz JNA".Doslo je do patriotske kampanje u Valjevu i opozicione stranke pozvale su Valjevce da stanu"u odbranu srpskog naroda u Hrvatskoj".Samo sest odsto rezervista vratilo se u jedinice odmah;onda su se pojavile pretnje otpustanjem,
informativni razgovori,itd.VECERNJE NOVOSTI nastavljaju antimadjarsku kampanju,pozdravljajuci urucivanje otkaza Madjarima u Backoj koji nece u rat:navodi se izjava vojnih vlasti Subotice da je vec 500 Madjara pobeglo preko granice.Isti list prenosi tih dana Tanjugovu vest pod naslovom
"Moguca i smrtna kazna";rec je o dezerterstvu.Pocinju i sudski progoni:
u Nisu je vojni sud osudio na kazne od cetiri do sest meseci zatvora sest vojnika iz Leskovca koji su napustili jedinice u Hrvatskoj(rec je o redovnim regrutima,ne rezervistima).Dvojica rezervista iz Aleksinca bili su uhapseni u Dalju pod optuzbom da su kolovodje pobune u kojoj je 150 od 200 vojnika otislo kuci sa fronta.Srpski ministar vojni,general(Tomislav)Simovic,izjavljuje
da je"zalosno sto svest o odbrani Srba i to bas na mojoj Sumadiji nije dovoljno razvijena".Jedan clan Glavnog odbora Srpskog pokreta obnove(SPO)odgovara:"Opet ce srpska deca ginuti,da bi Sesta licka i Sedma banijska ponovo dosle na Dedinje,i opet po Beogradu streljale reakciju".
Komanda Uzickog korpusa ponovo je optuzila Valjevce koji nisu hteli na Dubrovnik za"kukavicluk".U Valjevu traje represija protiv pobunjenih rezervista:novi talas mobilizacijskih poziva urucen je samo na 250 adresa od 1800,ostali su se sklonili(u prvoj mobilizaciji od 6460 poziva,uruceno
je 5693).Pedesetak rezervnih oficira privedeno je silom;bilo je batina.
Rezervisti sve glasnije govore:"Necemo da budemo agresorska vojska".
Pred Skupstinom Srbije vec trecu nedelju svake noci gore stotine sveca za poginule u ratu.
NOVEMBAR 1991:VUKOVAR I SLAVNO VOJEVANJE
Pocetak novembra donosi zabranu putovanja u inozemstvo muskarcima bez potvrde vojnog odseka.Ispostavice se da je odluku donela Komanda grada Beograda,jer je pokusavala da digne neke rezervne jedinice,a odziv je bio skandalozno mali.U kasarni"4.jul"(u Beogradu)nova pubuna rezervista,
ovog puta zato sto rezervisti traze da im se u vojne knjizice upise da su bili u ratu,a ne"na vezbi".Beogradski rezervisti,ceo oklopni bataljon,danima su trazili da ih neko primi i obezbedi im zamenu na frontu.BORBA o njima donosi potresnu pricu,sa mnogo citata:"Nikome od nas nije bilo jasno zasto smo tamo.Koji su to ciljevi za koje se borimo?";"Shvatili smo da smo niciji.
To su nam rekli u Vladi Srbije".Rezervisti iz Preljine i Cacka blokirali su Ibarsku magistralu.Kada je dosla milicija,bilo je pucnjave u vazduh,a posto se pojavilo i jedno oklopno vozilo MUP-a,u parkiranu prikolicu ispaljen je jedan protivtenkovski projektil("da znaju sta ih ceka"-izjava rezerviste).Milicija
se potom povukla.Niko od pobunjenih rezervista nije docnije pozvan na odgovornost.U Vojvodini se smatra(nikada demantovano)da je od ukupno 140000 mobilisanih u Srbiji,82000 iz te pokrajine.U novembru 1991.
objavljeni su rezultati jedne ankete javnog mnenja sprovedene u avgustu iste godine:80% ispitanika izjasnilo se za"ocuvanje mira na svaki nacin";
54,9% izjavilo je da"ne zeli da ratuje,ali ako se mora,sta se tu moze";23,3%
izjavilo je:"Ovo nije moj rat,neka ga vode oni koji su ga zapoceli,a ja u tome necu da ucestvujem".Ponovljeno istrazivanje pokazalo je da 48% ispitanika sada osporava ratnu politiku srpskog rezima,a 52% je podrzava;medjutim,
83% zaokruzilo je odgovor:"Izbeglice se kriju,a mi ratujemo za njih".Prema starosnoj strukturi,Milosevicevu politiku osporava 55,6% ispitanika izmedju 18 i 36 godina.Istovremeno,akademik i potpredsednik(Miloseviceve)SPS(Socijalisticke partije Srbije)Mihajlo Markovic,kaze da Haski sporazum treba odbiti i zato sto"velikom mobilizacijom snaga mozemo ojacati".Onda je 19.novembra pao Vukovar.Krvavi besmisao rata pokazao je svoje lice:
dolazi do antiklimaksa,trijumf izostaje,osim kod najekstremnijih ratnih huskaca;prakticni gubitak zapadne Slavonije krajem novembra prolazi neprimeceno.Dubrovacka operacija zavrsava u sramoti i povlacenju.
DECEMBAR 1991:OTREZNJENJE
"NASA OMLADINA NIJE BILA PSIHOLOSKI PRIPREMLJENA ZA RAT.
MLADI SU UDOBNO ZIVELI,SANJAJUCI BUDUCNOST KAO U'DINASTIJI'I SADA JE ZA NJIH SOK CINJENICA DA NEMA DRUGOG IZBORA VEC DA SE OBUCE UNIFORMA,UZME ORUZJE I IDE DA SE BORI".(Mihajlo Markovic)
Profesor,bivsi disident zakasnio je sa svojom psiholoskom analizom razmazene omladine.Ko se izvukao-izvukao se;ko nije-nije.Procena SPO
bila je tada da je barem 200000 mladih i obrazovanih ljudi izbeglo iz Srbije od rata i da se nece vracati nikad.JNA nikad nije objavila stvarne cifre gubitaka u ratu u Hrvatskoj.General Simovic odbija zahteve za zamenu rezervista na frontu,jer nedostaju neke specijalnosti,a i racuna se da bi mogli zatrebati ako se otvori"juzni front".Rezervisti koji su se vratili sa slavonskog ratista dobijaju nove pozive za vojsku.Dolazi do protesta u Pozarevcu,gde rezervisti okruzuju Skupstinu opstine,a milicija okruzuje njih.Nacelnik vojnog odseka prenosi im poruku generala Vlade Stojanovica(Prva armija)da su"svi koji ne zele da krenu na ratiste,dakle da idu u svoju ratnu jedinicu-slobodni".Obraz JNA general je pokusao da spase objasnjenjem da ima sve vise dobrovoljaca,medju kojima su i zene.U Srbiji je peticiju za mir i raspisivanje referenduma o ucescu zemlje u ratu(o tome treba li da vojnici iz Srbije ratuju izvan svoje republike)potpisalo 50000 ljudi.
Organizatori peticije(mirovni pokreti i organizacije)procenili su-na osnovu sopstvenih istrazivanja-da je iz Srbije pobeglo 150000 ljudi,da se od poziva za vojsku trenutno skriva 50000 rezervista i da je protiv desetak hiljada pokrenut prekrsajni i krivicni postupak.Ucesnici pobune rezervista u Obrenovcu krajem decembra izricito su odbili da razgovaraju o"zameni",oni hoce prekid rata i da deca iz Srbije ne ratuju van njenih granica.Beogradski rezervisti kazu da im je 15.decembra"prekipelo";pominju nered,
nesposobnost oficira,pljacku("A tek sto Mirkovcani kradu!")i da su se zbog toga vratili iz Slavonije;"vise ne idemo u ovaj ludi rat."Ivangradski sud za prekrsaje kaznio je vojsku;svi ti rezervisti imali su potvrde da su bili na ratistu.Uprave studentskih domova u Crnoj Gori naisle su na neresiv
problem:naime,studenti sa potvrdom da su ratovali bar deset dana trebalo je da budu povlasceni pri podeli mesta.Pojavilo se dva puta vise potvrda
nego sto je bilo studenata na ratistu.
JANUAR 1992:PAD KADIJEVICA
U nerazjasnjenom incidentu avioni JRV oborili su 7.januara helikopter Evropske misije.(Helikopter,vidljivo oznacen znakovima mirovne misije,
oborila su dva jugoslovenska ratna aviona iznad Varazdina,na severozapadu Hrvatske pri cemu su poginuli pilot Francuz i cetiri promatraca Talijana.Po svemu sudeci,posredi je bi ocajnicki pokusaj vrha JNA da izazove skandal i tako omete,odnosno spreci priznanje Hrvatske najavljeno za 15.januar).General Kadijevic podnosi ostavku,a general Blagoje Adzic,nacelnik Glavnog staba,postaje vrsilac duznosti ministra.
Rezervisti koji su se vratili sa fronta primenom Vensovog(Vanceova)plana sede u kasarnama i ocajavaju.Ne daju im da skinu uniforme,ne vracaju im vojne knjizice sa upisanim boravkom u ratu dok ne vrate i poslednji komad opreme.Na teritoriji juzne Srbije i Timocke krajine dolazi krajem januara da najvece pobune rezervista od pocetka rata.Nemira ima u Sokobanji i Zajecaru,Negotinu,Nisu,Knjazevcu,Aleksincu,Svrljigu.Samo u Knjazevcu se okupilo 4000 rezervista koji su trazili da im se objasni zasto ih sada dizu i koji su ciljevi rata.Potpredsednik Vlade Zoran Arandjelovic dobio je grudvu u glavu kada je pokusao da objasni.U Sokobanji rezervisti ne veruju da se NA BUGARSKOJ GRANICI NALAZI 10000 KURDA KOJI HOCE DA UPADNU U SRBIJU,kako rezimske novine tvrde.Predsednik opstine pridruzuje im se i obecava da niko iz Sokobanje nece u rat u Hrvatskoj pre nego sto se proglasi da je Srbija u ratu.Posle je priveden na informativni razgovor.Ton
rezimske stampe se menja:VECERNJE NOVOSTI sada donose izjave advokata Milenka Radica o tome da"pravi krivci za dezertiranje sa ratista nisu onih nekoliko hiljada ljudi protiv kojih se pred vojnim sudovima u Srbiji vodi postupak i koji su kao zrtve nesposobnosti i izdaje u JNA napustili front,vec oni koji se iza njih kriju;vojne staresine,clanovi bivseg
Predsednistva SFRJ i rukovodioci Srbije".Advokat Branko Stanic u BORBI predlaze amnestiju za vojnike i oficire JNA-Hrvate.
Post je objavljen 11.06.2009. u 00:34 sati.