Marketing
jedan duuuugačak post
Puno vremena je proslo a ja nisam pisala..i sad ne znam odakle bi krenula
Kao prva vest je da sam pre par nedelja probušila pupak 
mnogi prokomentarisali da me sad uhvatio pubertet, ali bas me briga meni se sviđa...hihii...malo mi bila u početku frka zbog održavanja i svega, bojala sam se kako će sve to ispasti, ali da ne ureknem za sada je ok
Porodila mi se drugarica, drugi put i išla sam da vidim bebaća koji je kao mala kiflica. To su neke lepe stvari koje su obeležile ovaj period.
Za posao...pa čekam da se razreši moje pitanje...gde i šta dalje...što bi trebalo da se reši ove nedelje...ili ću plakati ili piti od sreće
ova nedelja bi posle silnih nedelja cimanja trebala da bude presudna...ovako ili onako. Ako od svega i nešto bude...tek kreću moje muke...jer se treba seliti...organizovati put do posla itd itd...ali sve je to zarad višeg cilja
Neki dan sam bila sa dragim kod njegovog društva. Tamo je bilo jedno 10 ljudi i 10 različitih karaktera...mislim da mi se u životu nije desilo da prisustvujem takvom sklopu ljudi...od glupačice sa silikonima do uduvanih likova...vrlo zanimljiva struktura bilo je zanimljivo slušati sve te priče, sva ta peckanja... sad nemam ni volje ni želje sve prepričavati ali znam da sam se u jednom momentu pitala da li ja tu pripadam...u jednom momentu sam se osećala kao da želim iskočiti iz svoje kože. Da ne želim biti tu. U drugom momentu bi se opustila i smejala sa svima njima. Možda je bio problem i u meni...bila sam skroz neraspoložena za vikend i ćutljiva...nisam uopšte bila u svom elementu, jer ja nisam jedna od osoba koja je stidljiva i ćutljiva u društvu. Tada...jednostavno...neka blokada u meni...izgubila se želja da se pokažem u svom svetlu...valjda su me iznervirale neke sitne provokacije za koje nisam bila raspoložena taj dan. Nisam neko ko ne prihvata zeze na svoj račun ali ima dana kada sam preosetljiva i kada mi uopšte ne prija...a to su ovi dani ko mi je kriv kad sam žena 
Uglavnom...neka ravnodušnost me spopala...emocije blokirale..želje ni za čim, iako sam znala da ću popiti kritiku da sam hladna i nezainteresovana ali dobro...dođe i meni nekad žuta minuta...da ne želim da mi priđe iako znam da ga neću videti narednih sedam dana...jednostavno bez želje za bliskošću. Mrzim pretvaranja.... pa se nisam ni trudila da nešto na silu pokušavam...jednostavno je u meni to prelomilo. A s druge strane, dobila sam pažnju i ljubav...ali i neko ponašanje koje mi se ne sviđa. Ne piše mi se o tome...to mi je preopteretilo misli čitav vikend, odvuklo me od bliskosti, pa mi se sad ni ne trabunja o tome. Još uvek razmišljam da li sam sama kriva za to, ili neko jednostavno takav da to ni ne primećuje, možda su nekome neke stvarni normalne što meni nisu i obrnuto...vreme će tu pokazati sve...da li će me to odgurnuti od svega ili ne. Ne želim više ni da kritikujem, ni da prebacujem, ne vredi, samo se pretvori sve u raspravu, pustila sam da sve ide svojim tokom, da viidm kuda će me to odvući. Skrenem pažnju, ali i to ne naiđe na odobravanje, jezik mi uvek brži od pameti, ne znam prećutati...
Pokušavam sad samo plivati...ne vredi ni stalno nekome nešto govoriti ako on to sam ne oseti...a ja ne želim stalno nekom da govorim kako da se ponaša da me ne bi povredio, ili da me neko ne bi smatrao glupačicom koja ništa ne konta...samo mnogi ne znaju..da ja ćutim i trpim u sebi...i kad puknem...tad će stvarno biti kraj...tada će ubiti sve u meni...pored sve ljubavi. Znam sebe. Kad volim volim, dala bi sve...ali ako me do kraja zgaziš a da to i ne primećuješ....verovatno će zgaziti i moju ljubav.
Shvatila sam da su muškarci slaba bića....toliko želje za nekim dokazivanjem...nisu svesni da u sekundi mogu izgubiti nešto što su godinama gradili...zar para silikona i dobrog dupeta. Ne znam...možda je Bog odlučio da oni budu takvi...mala je granica između onoga da ostanu na koloseku i da skrenu sa njega...par piva i provokacija društva može ih gurnuti sa puta. Uvidela sam to za vikend. Koliko su slabi. Koliko je u stvari sve to realan život. Koliko je to u stvari istina, da verovatno ne postoji ni jedan brak, gde će jedno od njih učiniti prevaru. Samo sam posmatrala i pitala se....valjda je i to uticalo na moju hladnoću u odnosu...da nisi siguran za koji moj daješ nekom srce kad će ti ga neko kad tad sjebati...ali bukvalno. Ulažeš nešto, a sve može da odleti za sekundu...da se rasprši u hiljadu komadića. Već sam imala takvo iskustvo, znam kakav je osećaj, a pomislim da je još gore kad sebe ulažeg godinama i dobiješ to isto.
Uglavnom puno razmišljanja ovih dana. U jednom trenutku se osetim da nikom ne bi dala ovo moje...da sam zaljubljena...da volim beskrajno...a onda samo padnem i pitam se da li ulažem u pravu stvar....da li grešim...jesam li ja spremna prihvatiti stvari takve kakve jesu...da li ću biti srećna sa njima...ne želim provesti život sa nekim u suzama...
Onda pomislim u stvari....kad neko želi koliko neko može biti dobar...poklanjati vam pažnju...želeti vas...osećati da ste voljeni...da mu je stalo do vas....da ne ureknem...tako je poslednjih meseci...stvarno ne mogu reći da se ne osećam voljeno...a opet u nekom momentu se pojavi ona crta sebičnosti koja me nervira i čini me nesigurnom da li ulažem u pravu stvar. Toliko dilema u glavi....ali znam da će to samo vreme pokazati i naša želja za nama ...ako oboje želimo isto smatram da se sve može iskristalisati i da moćžemo prihvatiti čisto naše mane i vrline.
Mrzim samo kad me poljuljaju ovakve stvari kao za vikend....kad vidim koliko muškarci mogu biti slabi...a nisu ni svesni toga...što je najgore.
Post je objavljen 08.06.2009. u 22:12 sati.