odemo i vratimo se, mislimo da se nešto dogodilo bez nas,
mislimo da se nešto možda promijenilo.
ali nije se dogodilo baš ništa,
nismo ništa propustili, ništa nije nestalo ni prestalo.
sve je teklo svojim tokom, i bez nas. mislimo da smo nezamjenjivi, ali u zabludi smo.
stvari koje volimo i koje nas okružuju ostaju i žive svojim mirnim tihim životom i bez nas.
oni za koje mislimo da ne mogu bez nas čine se sretni i zadovoljni, preživjeli su naše odsustvo sasvim
dobro, čini se.
jednom će tako i čitav svijet koji sada gledamo i kojeg smo dio, živjeti bez nas sasvim dobro i samo će možda ponekom nedostajati naš glas, naš lik i toplina naše ruke.
Post je objavljen 05.06.2009. u 17:25 sati.