Marketing
Ide mi
Opet me krenulo u zadnje vrijeme. Prošli tjedan sam imao sudar. 
Zabio sam se u ženskicu koja je napravila pogrešku, ali kako sam ja udario odzada… Ja kriv. Čekali smo na zeleno. Ona prva, ja drugi. Upali se zeleno ona krene, ja krenem. Taman sam stisnuo gas u prvoj kada je ona stala kao ukopana. 
Moš ga „piiiip“. Stisnuo sam kočnicu, ali sam otklizao u nju. Nije ništa strašno, ali joj je pukla boja i jednostavno mora ići na popravak. Kako nemam novca platiti joj sada to ovako, otišli smo na procjenu štete i platiti će osiguranje. 15% veća premija sljedeće godine. 
Baš zabavno! Rekla je da joj je jako žao, ali da nije bila sigurna jel zeleno ili ne jer nitko drugi nije krenuo kada i ona. Naravno, desno od nas su se dvie cure šminkale u autu. 
Nisu mogle krenuti ni da su imale autopilota! 
Neki dan sam išao u kadu. Desna noga mi se odsklizala (opet). Lijevim koljenom sam zastao na rubu kade. Zvijezde su se rojile oko moje glave. Od niti jedne je stiglo cijelo čudo. Bol neopisiva. Sada sam opet putujuća reklama. Jupi jej!
Prekjučer smo mami slagali regal. Moralo ga se premjestiti jer se preuređuje dnevni boravak. To joj radi moj prijatelj Rompa. Inače ne radi loše, ali ne znam kaj mu je ove dane. Prvo nije došao niti se javio četiri dana. Onda dođe, radi dva sata pa ga čopi neka šiza. Uzme predah i popije kakao ili samo meditira. Nikako da završi to kaj treba. Luda mama jaši mene, onda ja njega moram ići tražiti i tako to fino ide u krug. I konačno mi vraćamo regal u dnevni boravak. Dolazi na red zadnji ormar koji je uz put budi rečeno najteži. Nisu me htjeli slušati da ga vučemo po ručniku ili nekom tepihu (a sve je glatko) već smo ga morali nositi. 
Kroz vrata smo ga morali jako nisko spustiti da ne oštetimo zid koji je friški. Rompa mi je (ne namjerno naravno) stisnuo glavu regalom na zid. Najgore je bilo kaj nisam mogao ni pisnut. 
Blokada totalna. 
Regal na mojoj glavi, boli za popizdit, a ja ne mogu signalizirat da nekaj nije u redu. Nakon nekog vremena dok su on i mama lamentirali kud s tim sranjem od ormara uspio sam nešto procijediti kroz zube pa su skrenuli pogled na mene. 
Još su pitali jesam dobro? Onu stvar sam dobro!!!
Jučer sam opalio laktom u željezne držače povrh kade dok sam se tuširao. Zvijezde nisu izgledale jednako kao i s koljenom pa me to malo razveselilo. Lakat će mi sutra mijenjati boje. Sve me strah kako ću izgurati do kraja tjedna. Samo čekam kako će me struja stepst na poslu. Sreća je da trava ne raste pa neću morati kositi ovaj tjedan. Noževe ne koristim. Barem ne one preoštre. 
Najradije ne bi nigdje ni izlazio. No usirit ću se od toga. U Samoboru su jazz večeri pa ćemo se ipak kulturno uzdizati i prošetati gradom. U nadi da me neće pogoditi nešto čudnovato. Možda je ipak dosta peha za neko naredno razdoblje. Naljutio me kandidat za gradonačelnika kojem sam u prvom krugu dao glas (no o tome drugi put). U nedjelju ga neće opet dobiti. Nabijem ga!
Na kraju, da ne bude sve crnjak, moram se pohvaliti da sam dao završni ispit u školi i da sam usredotočen na seminar koji ispada dovoljno težak da će me oznojiti svjetski. S voljom i radnim elanom tjeram dalje. 
Post je objavljen 29.05.2009. u 11:08 sati.