Mužić nije išao na operaciju. Reko je da neće i dignul mi tlak. Sve pretrage je obavil, pa odustal. Popizdila sam. Svašta sam mu rekla. Moram priznati da mi se nimalo ne sviđa ta moja tamna strana duše – nekontrolirane riječi i nekontrolirani bijes. Ne volim gubiti kontrolu nad sobom i svojim postupcima. Molila sam. Plakala. Popila pol litre vina da se smirim. Alkohol zatupljuje osjetila i dovodi do faze kad ti je svejedno, dovodi do toga da pošalješ sve u kurac, da ti nije do života i jebe ti se kaj bu bilo. Ne, nisam se napila. Imam u glavi zapisanu granicu do koje mogu ići i koju sam svega par puta u životu prešla. Nikad više tu granicu neću prijeći jer postajem samodestruktivna i agresivna prema drugima. Alkohol je veliko zlo.
Poslije mi je bilo žao. Zvala sam i sineka da ga nagovori da ide na operaciju, ali sineku je na brzinu zmuljal da je sve već odgođeno. Stari deda je rekel: "Ja sam preneražen!". Rekla sam mu da ja tu ne mogu ništ. I nisam mogla ništ.
Sad sam se već pomirila s tim. Ići će na jesen. Nije tak kritična situacija kak je bila prije. Samo da mu se do jeseni ne pogorša. Ne bi trebalo jer ćemo i dalje paziti na prehranu. Nimalo mi se ne postaje udovica u 38-oj.
Post je objavljen 29.05.2009. u 08:54 sati.