Osvanija jučer sunčani dan, krenila u grad, najprije u kafić.
Pijen kavu pored čovika kojeg znan, ne osobito, pozdravljamo se, digod progovorimo koju rič.
Pita kako san, govorin da je dobro, da mi fali plivanje al brzo će to, lito samo šta nije počelo, on me pogleda onako po muški pa veli :
-E, zbog mora i plivanja Dalmatinke su lipe.
-Bit će da je tako.
Ne bi se ovog nikad sitila da nisan posli 2-3 ure slično čula od ženskih.
Sidin sama na drugom štekatu, već štufa i umorna od obilaženja dućana, banke i raznih ureda kad dvi nepoznate gospođe pitaju jel smidu sist.
Ma sidnite, ko brani.
Prolazu dica, guraju se, smiju, viču, ja se nasmiješila, gospođe kažu da su danas dica preslobodna.
Promrmljan nešto u smislu da smo svi bili dica i činili gluparije.
Jedna pita jesan li uvik tako vesela i nasmiješena, kažen valjda jesan, a druga će :
-Zato ste tako lipi, molim vas ostanite takva.
Okrićen se okolo za vidit kome govori, nema nikog.
-Ko, jel ja ?
-Da, vi.
-Al gospođo, mogu van bit simpatična ne lipa, iman ohoho godina, unuke, bore, koji kil viška...
-Samo ostanite takva.
E ovo godi, lipo je čut al to je i krunski dokaz da zimsko sunce škodi vidu i da se nije samo klima poremetila nego i ljudi.
Susvita je blizu.
Post je objavljen 21.01.2010. u 09:51 sati.