A kaj da vam velim?
Mogla bih se sad bućnuti u more isprika, no kad-tad bila bih povučena prema dnu. Nema isprike. Mislim, ima. Ne stignem niš. Imam gomilu nepročitanim mejlova, neodogovorenih poziva, ali i 5 žuljeva po tabanima i glavu pet puta težu od uobičajene. Mislim da me samo kava održava na životu.
Upoznala sam familiju. Ipak nisu gomila troglavih čudovišta koja samo čeka kako bi mi odgrizla glavu. Ergo, uzalud strah.
Možda uspijem podijeliti više s vama neki drugi put.
Inače, bacila sam se u biznis s nakitom. Mislim, još ne, ali uskoro namjeravam počet s dilanjem. Uz faks ne stignem delati nikakav posel od kojeg ne pišam u gaće od straha (ja sam stvarno jako plašljivo biće, ne bi čovek rekel) niti za koji sam dovoljno spretna, pa si mislim da bi mogla spojiti gušt i posel. Pa si režem i pikam prsteke sa žicom, no ne osjetim bol jer nisam prisutna u ovom univerzumu, već sanjam gomilu zarađenih para koje ću utrošiti na ovo ljetovanje, na doček Nove u inozemstvu, i na obleku. Jebiga, žensko sam.
Puno vas volim. Nadam se skoroj inspiraciji.
Ljubi vas u čelo vaša fizičarka!
Post je objavljen 26.05.2009. u 22:58 sati.