Obrezivala sam ruže....odrezala one prerascvale..one kojima su se osipale latice..i one uvele.
Grm mojih najmirisnijih ruža buknuo je osvježen i nov.
Pupoljci su dobili novu snagu..spremni za neki novi početak...
Priroda nas tako živo uči....ne može jasnije..
Ono staro treba odrezati, želimo li da ono novo krene u nama cvasti...
Ne može preko reda...ponekad i pupoljci uvenu zbog nedostatka pažnje...
Ili ako ih iscrpe oni već uveli i prerascvali cvjetovi...
sve ono što nas je povrijedilo, trebamo shvatiti, poljubiti i...
odrezati...
Potom sam se zaljubila u svaku mirisnu kapljicu vode
koja je s moje fontane
prsnula prema meni...i kliznula ..
mojim slobodnim i bosim stopalima....
"Budi usamljena.
Nauči se snalaziti u samoći.
Načini zemljovid samoće.
Prihvati je bar jednom u životu.
Dobrodošla u ljudsko iskustvo.
Ali tuđe tijelo ili emocije više nikada nemoj koristiti za zadovoljavanje vlastitih nezadovoljenih žudnji."
Post je objavljen 25.05.2009. u 20:43 sati.