Krivo postavljeno činjenično stanje: Eh da mi je sad moj prijatelj Božo Konj blizu pa da ovo stavi u stihove (od kojih većina dobiva proljev). Celi dan te nekaj nervira i na kraju pukneš po šavovima zog neke sitnice. Paz' sad:
Prvo, veli mi šoga, Uran ti je (meni kao) u dispozitivu, dispoziciji, opoziciji, al ne znam s čim, al tako nešto, kao Uran mi loše utječe na raspoloženje. Posel meni krivo utječe na raspoloženje i minus na računu i neplaćeni računi, i ovo kaj se događa u zadnje vreme, al ajde, nek je Uran. Dakle, iscijedili me na poslu, do ruba ludila, e nisam mogla ni jagode jesti. Bljak. Onda nakon posla čekam šesticu, nema je 20 minuta, konačno se jedna dotepe. Na Kolodvoru ulazi baba i kak sam nabrijana, ne gledam ko ulazi i kaj mi se sprema, nabila mp3 do daske i slušam Mljacku, Miljacku, za neupućene. Posle nje slijedi Verdi pa Edo Maajka i tako onda Štrausa malo i tako. I babu uhvatim dijelom oka jer ne čujem ništa osim Mljacke i trudim se misliti na godišnji kojem se opće ne radujem, kad vidim, trebam sići na Branimircu. Na plac. Klinac. Ja mislim sad bu stal tramvaj, spremam se prema izlazu, a on kretenčina zakoči ko zblokiran, što će reći ko i obično, i ja preletim preko jednog od babinih kofera, mamu joj jebem, sad skužim da ih ima tri i DA ME S NJIMA OGRADILA JER SAM STAJALA U KUTU NIKOM NA PUTU!!!! Kravetina, gleda me i smije se, a ja još veća krava i velim joj pardon, kao pardon kaj sam se skor ubila prek tvojih roza kofera u svim nijansama. Do ljubičaste. Jesenti, danas je sve roza. Možda od mojih očala s crvenim okvirom. Dioptrijskim. E, u letenju po tramvaju nabijem nos nekom dvometrašu u leđa, a drugom skor ščupam majcu s junačkih grudiju, nadam se da nije dlakav ili bar da se brije jer ak je dlakav počupala sam ga. A nije bil sigurno jer se debelo kesil kak ja letim po tramvaju. Da sam ga počupala vjerojatnoća je 1:miljon da ne bi bilo smešno. Njemu. Naravno svima vičem joj, pardon, joj oprostite, pa tumačim kak je ovaj zakočil, ko da oni ne kuže, svi se kese, ja crvenim i izađem na stanici i nedem na plac jer sam uvređena.
Dolazi druga šestica, u to sam već čula sedmi puta Lepu Tenu u 85 verzija, uguram se, iza mene lik e ne da bazdi na Badelov konjak i po svoj prilici mladi luk, ono, mladi luk na umoru, pa da se pojede da se ne baci, četkicu za zube i dezodoran nikad ni ni imal, a šulju ni opral od kad ju je kupil, a kupila mu mama kad je odrasel, pred 25 godina... Šteta kaj još neko ni drapnul da izmijenimo i mirise iz želuca u masovnom bljuvanju. Izađem na Autobusnom, puna glava mi, šaljem SMS da trebam HELP i da oću na čaj (i kava mi već smrdi) jer bum se rasplakala. Dočekam pozitivan odgovor i sedmicu.
Stojim u sedmici, stojim, ne smeta me, bar imam odsupnicu, nova sedmica, još ne staje naglo ko da ukidaju liniju, pa ajde. Mp3-ju krepala baKterija, spremim uz psovku (potiho, ja sam fina žeMska) i stojim do sandučeka i mislim - čuj nebum štancala kartu pa zadnja mi bila. Međutim: odma iza tog kartomata sedi anoreksični komad, nisam sigurna da je opće punoljetna, prirodna brineta poblajhana u plavo, masna ko čvarak, uredno svezane kose u rep, i drži pred sobom špigl. Pa se gleda iz svih vugleca, maše sa špiglom po zraku. Vadi ostatke nečega između zubiju, što noktom s palca, što s malog prsta, pa skup, pa svaki posebno, i srče da to zvleče van. Onda namaže usta s nečim tak čudne boje, nešto sasvim besprizorno, sam ona posjeduje takvu boju za čubu. Svaka bi se boja posramila. Ajme sve nešto u nekim bojama. Onda je prešla na oko. Vadi ostatke nečega sad iz oka, krmežlji, ko ono, nema vode već danima, a nešto ni kiša neće. Pa popravlja prenamazane, teško opterećene, trepavice. Onda je po toj masnoj kosi tražila sunčane očale, svjetlo zelene ili tak nekaj, naštimala ih da manje puziju po masnoj glavi, popravila jastučeke na ramenima da izgleda još anoreksičnije (jel dobro, mislim gramatički???). I smiri se. Reko sad bum se i ja smirila. Klinac! Gurne prst u nos i izvadi šmrkljicu. I strese ju znalački na pod.
I JA TU POPIZDIM ALI NAČISTO POPIZDIM ONAK KO PRAVA BALKANKA, LEPA MOJA HRVACKA, FUJ!!!!!!!!!!
Kad bolje razmislim, dobro je. Mogla ju je zaljepiti na mene.
Post je objavljen 21.05.2009. u 18:42 sati.