Pristigla je do bolničke stolice.
Sjela je na nju sva uznemirena, umorna i neutješna.
Suze su joj padale niz lice. Bila je okupana tišinom, iscrpljena od misli što kružile su u njoj. U pogledu joj stanovala praznina popraćena osjećajem izgubljenosti. Plakala je nezaustavljivo.
Neka se u našim molitvama nađe i ona, barem na trenutak.
Hvala
Post je objavljen 21.05.2009. u 15:13 sati.