Od jučer je mama opet postala stanovnica bolnice Rebro.
Stara priča.
Nočas nisam radi toga mogao spavat. Nisam htio ništa uzet za umirenje. Sada nisam uzeo ni ljek koji imam prepisano po potrebi.
Brat i sestra nisu spremni oprostit joj.
Strah me je što će biti dalje. Pogotovo socijalne službe koja mi sprema penziju.
Iako sam bolestan spreman sam preuzet brigu o njoj na sebe.
Imam snage radit i spreman sam borit se za život.
Znam da je Bog uz mene ali zašto me sada napušta i ovo dopušta.
Brat je dobio svoje. Sestra dobiva moj dio kada se meni ili mami nešto dogodi.
Svačam sestru jer njoj nije lako.
Idealan scenari cijele priče bi bio da brat i sestra odsele i da ja i majka živimo sami. Njoj bi dolazile prijateljice, pospremala bi i kuhala. Još i danas se sječam njezinih legendarnih štrukli.
Post je objavljen 21.05.2009. u 09:23 sati.