Marketing
Nacifrani sandučić.......
Gurali su u mene svega i svašta, od uplatnica za struju vodu,do razno raznih poziva, sve u svemu ništa lijepoga, pisma više se ne stavljaju u mene sada je moderno to obavljati mobitelom.
.
Svako jutro plašio sam svoga gazdu, koji je sa strahom prilazio k meni, gurajući maleni ključ u mene i polako otavarao, uzimao što bi se našlo u meni i svaki put sam slušao pas mat... opet , gadovi , smradovi i tko zna što se nisam naslušao od svakoga tko se približavao k meni,..... sa malenin ključićem,,. nitko me nije volio.
Najteže mi je bilo što su svaki dan u mene htjeli nagurati raznoraznih reklamnih materijala, gurali i gurali a ja mali i ne stane puno toga , da to mi je bilo najgore, a kako nisam bio baš neki ljepotan gazda je odlučio mene skinuti pa je stavio onaga blještečeg koji ima ispod sebe poseban dio za reklamni materijal, a ja završio u garaži .
No iako mi je bilo dojadilo to psovanje i kukanje svaki put kada bi se netko približio i otvorio me ipak malo mi je bilo krivo što sam odbačen i zaboravljen ipak sam ja bio važna faca, ha bojali su me se i sa strahom prilazili a sada sam postao stara kanta.
I onda preokret, novi sandučić što sandučić,, sandučura stoji na zidu u civilizaciji( ja kao nisam baš bio prikladan ha ja seljo beljo).pa me je gazdarica odnjela na ranč kao ja budem gore dočekival poštara i peseke
koji budu lajali na njega i ja kao staromodan baš se budem uklopil na ranču.
Gazdarica me je pofarbala na zeleno (bio sam bijeli) a gazda me je scinfral sa ružicama i naškrabal je novu adresu kao ja neznam gdje sam..... i tak Vam ja sada zgledam kak ti nacinfrana frajla i mislim da me se tu nitko ne boji, tu me poštar i nemre naći, vragu iza brega.
no bolje je i tu nek u garaži u blizini onoga koji se sada špinči na zidu u gradu.
budite mi pozdravljeni !!!
Vaš poštanski sandučić!!!!!
poglejte me samo na kaj ličim, majko moja....
Post je objavljen 20.05.2009. u 21:51 sati.