A sve je počelo baš fino…utonula sam u san…
koji je postao zanimljiv,
nakon što sam u tom istom snu, naravno,
skrenula sa autom na krivu cestu, krivi trak..
a da je ipak san, a ne tako poznata java, sinulo mi je
jer su se nad taj dio ceste nadvili sve do krova auta velike,
guste, krošnje čempresa…pa sam se već provlačila…
I onda sam uslijed te šumetine morala stati,
a stala sam zbog hmm male fiziološke potrebe..jel..
No dobro, ali pokazalo se da je bilo i pametno što sam stala,
jer je nekom kamionu otpao kotač..pa su se dijelovi sa glavne ceste… onako… sve kotrljali do mog auta, koji je bio zaštićen ogradom…
Ostatak vremena sam provela u malom motelu kraj te ceste…čekajući..koga? što?…
ali dobro, snovi ionako nisu nikad realni…i imaju problema sa dimenzijama, vremenom, doba dana i sve tak..
A onda je stigao spasitelj..on.. taj neko…raskrčio krošnje, oslobodio auto,dovezao ga do mene i sve nešto umirivao, da dobro ovo,
da dobro ono…da nema štete…
a ja sam samo mogla buljiti u njegovu ruku, kojom je zadigao majicu
i koja je otkrila, sasvim ravan, lagano popločani, osunčan, umjereno dlakav, donji dio trbuha…
(da, to je san, ja si inače ko fol nikada ne bih dozvolila takvu indiskreciju…xixixi)
I naravno da smo završili u krevetu, mirisao je po čempresima,
no kad je počelo bivati zaista napeto i uzbudljivo…razaznala sam lice……lice mog bivšeg….huuuh…
Post je objavljen 17.05.2009. u 21:04 sati.