boli al san odbolovala
ovaj put kako triba...
pa je lakse,kombiniran s normalnin zivoton
iako ovaj zivot vise ni u jednon svon segmentu nije normalan
malo doticen realnost,ona me gurne suptilno,pa san opet
u oblacima.
uvik je jedan samo šta ga koji put tražimo u drugima a koji put u sebi(...nema nikoga...)...
nekako ka da izbjegavamo njega samoga
ili to činin samo ja
počinjen se pitat jesan li normalna
a znan samo da uz ovakav slijed događaja
uskoro neću bit
Post je objavljen 09.05.2009. u 18:37 sati.