Marketing
Malo o ljubavi ( ne brinite nisu nikakvi problemi ) hehe
Jednostavno sam morala otvoriti blog editor i započet novi post. Ne znam šta mi je i zašto započet novi post. Ali mi se piše novi post i imam inspiraciju. Pa radi se o ljubavi. Ne brinite nisu nikakvi problemi xD.
Nikada prije se nisam zaljubila kao sada i odljubila se brzo. Mislim sam da će mi se srce slomiti kada sam čula da ima curu, a onda sam nakon mjesec dana shvatila šta mi vrijedi čekati ga, a znam da sto posto nikada neće biti moj. Bilo je lijepo biti zaljubljen u Njega, ali sada ga gledam kao svog i ujakovog frenda. Kao ujakovog zgodnog frenda, ali ne kao simpatiju. Niko mi se ne sviđa. Niti želim da mi se iko sviđa lol. Mislim jako mi je drago ovako solo biti. Lijepo je kada imaš nekog kraj sebe, ali još lijepše kada si solo. U jednom trenutku sam pomislila da se i ja njemu sviđam. A kasnije samo saznam da mi se imena čak ne sjeća. Mislim sjećo me se po izgledu. A ja ja sam bila luda za njim. Pa svi moji prijatelji su vidjeli Njega. Mislim preko fotografije. A sada mi je do Njega stalo samo kao do prijatelja. Možda to sada osjećam jer ga dugo nisam vidjela. A kad ga vidim rastopim se. Vidjet ćemo kada odem u Bosnu. Prošli put sam mislila da sam se odljubila od Njega, ali kada sam došla u Bosnu i kad sam ga vijdjela. Onda sam skužila kako leptirići lete po trbuhu. A On, On me sigurno sam gleda kao frendovu sestričnu, ili frendicu. Ne znam ni ja sama. Fakat sam si čudna u zadnje vrijeme. Ali pokušat ću se ja nekako odljubiti. Pa nije jedini :D. Hvala Bogu xD.
Moja druga i jedina ljubav može se reć je rukomet. Ne bih mogla sada zamisliti život bez njega, ne bi mogla zamislit da mi trenerica jedan dan dođe i kaže da nema više treninga da je gotovo i da nema živaca s nama. Jer stvarno nismo nešto dobri na treninzima, ali unatoč tom šta nismo dobri ona je još uvijek s nama, da nam kaznu trčanja deset minuta i gotovo idemo dalje. Mislim i bolje da mi da takvu kaznu neg da se naljuti i prekine s vođenjem rukometa. Jer me to sad stvarno zanima i gledam sve utakmice bile one na telki ili kod nas u dvorani. Ko god da dolazi igrati protiv Siscije ja se nacrtam i gledam. A prek telke ono ako uhavitim kada gledam telku, jer ju ne gledam toliko često. Ljudi mogu reć da sam luda ili ne znam šta, ali ja sam se zaljubila u rokomet. I gledam to pozitivno. Pa nećemo mi vječno biti početnici. Bit će i utakmica i svega. I zbog tog sam presretna. Ali jedino šta me muči je to šta se ne želim pretvoriti u onog teškog sportaša da nosim trenirke stalno. Mislim to se neće desiti ja si to obećajem. Za mene će ostat onaj šminkerski stil, ali samo kada nemam treninge. Na trening ću dolaziti lijepo obućena, mislim i dolazim lijepo obućena, ali se ne šminkam jer ja sam osoba koja nonstop ide majicom po očima kada se oznoji i onda si sam šminku razmažem. Dok ima jedna cura, tj. dvije koje su nonstop našminkane. Mah koga briga.
I kao šta vidimo ja imam novi dizajn. Haha. Ma onaj mi pomalo dojadio. Mislim zna se da ja volim promijene i to česte. Ne volim nonstop imati nešto isto. To mi ide na živce. Da skužila sam da previše pažnje od ljudi meni ide na živce. To meni dojadi i to prebrzo. Kako neko može nekog toliko paziti. Pa to ide na živce pogotovo meni. AAA ja bi poludila da mogu. Pogotovo kad ti se prijave na msn i svakih pet minuta te pitaju šta radiš i kako si? Pa mislim aj me pusti da dišem. Ja nisam osoba koja je kuja ili nešto. Ali ja sam osoba koja pokušava nać svoje Ja i ja sam osoba kojoj idu ljudi na živce kada se previše brinu za mene. Malo se lupim. Viču aaa jesi dobro milijun puta se ispričavaju ili isto tako na treningu me pogodi neko u nogu ili ruku, mislim zaboli to nije rukometna lopta tako lagana i onda se ispirčava pol sata. Ma nemoj mi se nikak ispričavat pa neće mi se niko ispričati kad me pogodi. Haha. Jednostavno se moram ufurati u to da nisu svi ljudi isti i da neće svi skakat oko mene. Šta ja ne želim. Ne želim biti u centru pažnje :D. Nadam se da me nećete pogrešno shvatit hehe. Kisses svima.
Post je objavljen 09.05.2009. u 12:23 sati.