Profesorov alz i haimer
Bio je čovjek i imao je originalan humor. Dopustio bi da ga se počasti, o da, ali nikada nije bio od velikih prohtjeva, poneko piće ili marendin i duša sita. Đaka je razumio kad bi zapao u krizu. Tada je znao pomoći na sebi svojstven način. Predavao je povijest i zemljopis.
Nisam zagovornik ovakve pomoći ali moj stariji bio je tako nemoćan, zaljubljen, i izgubljen.... rekoh, neka vidi da nije odbačen, želio sam da dobije priliku preskočiti žicu. Ako to bude znao cijeniti onda neće biti potrebe za ovakvim intervencijama. I tako ih više nije bilo.
A kriza je kod starijega banula u prvom srednje. Profesor Mate o kome je riječ, uz povijest i zemljopis bio mu je i razrednik. Bio je kraj školske godine a on zaglibio, tada sam smatrao da je u redu ono gore napisano. Otišo sam do profesora i zamolio ga da mu progleda kroz prste.
Dogovorili smo koja će mu pitanja postavit i neka sutra odgovara.
No kad ga je izveo na ploču sa još jednim učenikom, postavio je sasvim druga pitanja (zaboravio) i oni su se snalazili kako su znali i umili i ponavljali jednu te istu priču kao pokvarena ploča jer su računali kad se on zagleda kroz prozor da ne obadava o čemu oni pričaju. Onda se lagano okrenuo prema njima sa smješkom u leru, lijeno i usporeno pa reče:
- Bravo dečki evo vam dvica.......- Oni naravno zadovoljni protrljaju šake i krenu prema klupi a on dovrši rečenicu.
- .... Pa podijelite !-
Ponovo razgovor, a taj smo upriličili u jednoj gostioni po njegovom izboru. Sjeli smo u kantun, konobar je došo i rekoh ja:
- Šjor Mate izvolite.- A on će meni:
- Šjor gavun ja ću, znate. jedno pivo eto samo da vam pravim društvo.-
Konobar veli da trenutno nema tog piva i ponudio je neke u manjoj boci.
- Može,... onda dva.- Pokaže prstima.
I kaže on meni što će ga pitat i kao ovaj put je to sigurno, mogu bez brige računat da je ispravio jedinicu. Ja ga potičem da ispije još koju, no nije htio.
- A ne, ne, dosta je, no znate mene konobar pozna..... –
- ?.- Ne kontam i čekam pojašnjenje, i došlo je u ovom obliku.
- Pa možete platiti za surtra, preksutra.... a ja ću doći skvasit grlo, hee, hee.-
Dogovor je pao.
Đak se spremio i nabildan znanjem kročio preko školskog praga. No da ne bude sve kako je dogovoreno pobrinuo se gospodin zaborav. Šjor Mate nikako da se sjeti koja su pitanja bila dogovorena. Ušao je u učionicu, valja zaključit ocjene i eto belaja. No snašao se profa, ima on utakmica u nogama. Otvorio je dnevnik i zapisuje kako se i radi na početku sata, ali on je na listu papira napisao odgovore na pitanja i ostavio dnevnik otvoren. Prozvao je đaka, ovaj put pojedinačno, da pristupi.
- Pogledaj ove ocjene, prasac jedan,... ja moram zaključit a imaš same jedinice,.... ja ću te sad pitat no ako ne budeš znao......? I postavi pitanje.
Naravno pročitao je odgovor, falabogu nije toliko glup, i odgovori. Na drugo pitanje isto, još jedno, isto dobar odgovor.
- Ooo, naučili smo a,.... ajde, ajde, evo ti tri.- I okrene stranicu da prozove sledećega.
Prošo je sat u zaključivanju ocjena, onda mali odmor i dva sata tjelesnog. Profesor iz tjelesnog je posebna priča, taj je koristio svaku vezu uz raznorazne smicalice da bi pribavio korist. Povirio je na vrata učionice i pozvao ga na hodnik. Otvorio je dnevnik i pokazao papir.
Pogledali su se i bilo je više nego očito da će to iskoristit.
- Je li ti ćaća popodne doma trebam neke sitnice da mi napravi a ja ću mu dati ovaj papir!!o
Post je objavljen 07.05.2009. u 20:12 sati.