Ne mogu stalno smišljati bombastične naslove, a i neda mi se. Imam puno tema, a premalo vremena za sjesti k kompu i prepustiti se stihiji pisanja. Na žalost za sad je tako.
Tu je i dalje stanje gužvovito i nesređeno, sa ponekim ispadom na gore kao recimo nekidan kad sam se ustala na lijevu nogu i kad mi je sve išlo uz dlaku. Tako sam si jednim nespretnim potezom uspjela razbiti ceran ploču na peći i to tak da je pukao cijeli čošak i staklo se pomaknulo za 2-3 milimetra. Totalno sranje. Opala mi je iz ormarića iznad peći staklena flašica sa začinom i to valjda baš na čošak jer je bila šesterokutna i ode ploča. A to sve zato jer nismo još stigli montirati napu, pa je prokleti ormarić drito nad njom.
Sad sam lunjala bespućima interneta u potrazi za nekim ljepilom čime bi to zaljepila za prvu i drugu ruku dok se ne desi neko čudo i kapne neka lova pa da odmah kupim cijelu novu kuhinju jer je ova stvarno rakla pa-pa još poodavno. A ovo novo pretumbavanje starih elemenata i komponenti samo je pridonjelo da se sve pošemeri do daske.
Našla sam neko silikonsko ljepilo koje navodno kad se stvrdne za što mu traba dva dana, drži temperaturu od 250C, ne znam ima li tko slična iskustva pa da mi savjetuje što i kako ili da mi makar donira novu peć
Kako sam otkazala izložbu u Zagrebu koja je trebala biti koncem maja, zbog nekih nepredviđenih situacija, sada sam prisiljena baviti se manje umjetničkim, a više trč simo trč tamo aktivnostima. Još me ni jedan krpelj u tom trčanju prirodom nije dograbio, za razliku od Kiki koja ih se već nakupila ohoho.
Dječica mila su se razularila ali su se desile i neke totalno neočekivane stvari. Pa nam je tako naš najmlađi gusarčić koji se odaziva na ime Dawa, napokon odlučio jesti jabuke i mrkve, špinat i još neko povrće za koje bi prije samo s gnušanjem odmahnuo glavom ili se duboko uvredio što ga uopće pitam tako nešto krajnje bezeobrazno i drsko kao da li želi jednu jabuku ili komadić mrkve. Obično bi se pri tom postavio na mene sa rukama utaborenim na kukove i izjavio kao da ja ne znam - ali ja sam Dawa!
Tako da smo i tu brigu skinuli sa vrata. Nadam se da će se podočnjaci koje je vukao sve ove godine sada povući sa dolaskom vitamina u njegov život...
Nyima je dobar kao i obično jedino užasno kriči čim mu nekaj nije po volji, a to zna koji puta biti i najobičnija sitnica. A ja ako nekaj ne volim to su onda razmažena deriščad i klinčadija koja kriči. Kuhača je instalirana na štok iznad vrata njihove rezidencije. Nije u upotrebi, samo je na svom mjestu kao upozorenje. Iako mi često dođe prebiti ih kao mačke kad se potuku i sve završi u općem cviležu i dreki.
Prilažem pokoju sličicu da vidite da ne besposličarim, a bacite oko i u moju foto tvornicu i tamo ima svega i svačega. Posebno oni koji su željni sexa i krvavih scena
Post je objavljen 05.05.2009. u 10:00 sati.