da...kako kaze naslov.
zadnji misec dana nikako da krene.
i uvik je neko oko mene i uvik stvori problem.
dokad tako?
i bas onda kad ti je potrebno malo vrimena sa samin sobom nemozes to dobiti.
ja bi htjela bit sama.
htjela bi da se svi ne deru na mene.
htjela bi da me ne napadaju bez razloga.
htjela bi da me nema ponekad.
htjela...
i svi se u ovo vrime vesele..
pricesti,krizme.
a ono ja stojim u kuci i nesmin nigdi.
bez razloga.
kad ce to sunce izaci za mene?
par dana je bilo sve odlicno.
sve.
bez ikakvih problema.
i sad samo jedan na drugi
i ne prestaje.
ima li kraja?
zasto me nemogu ostavit samu,nebi nigdi otisla.
stala bi u kuci.
i imala malo vrimena.
mozda da se isplacen.
mozda da razmislim o svemu.
samo mi to triba.
kakav je covjek koji nemoze naci mir?
stalno iman neki los osjecaj.
i ono u razredu sve svi vesele,al ja ostajem po strani,stavim slusalice i to je to.
zasto ja nemogu opet bit vesela?
znate ono kad ste prije godinu,dvije grijesili i misli ste da nitko nece saznati za to?
e pa sad se sve to vraca meni.
sad.
al to nisu bili veliki grijesi.
to je bila zajebancija na neciji racun ili lagane.
nista vise.
zasto sad ovo vrime?
kad su svi vani.
kad su svi sritni.
nevolim to sto ce doci praznici.
sto cu u kuci 3 miseca?
niti isprid kuce nemsin izac.
zasto se ne smire?
ne bi volila da mi ovaj osjecaj pride u naviku.
Lose your dreams
And you will lose your mind.
Ain't life unkind?
i onda kad tribas nekog nema nikoga.nikoga.
zoves ih i zoves,al nista.
hvala.
mozda san i navikla vise da ce me svi ostavit nakon nekog vrimena.
al eto.
naci cu nove za koju godinu.
kad buden mogla izac iz kuce.
zar je imati momka tako velika stvar?
pokusali su nas razdvojit.svakako.
vec 2 godine.
zavidin ljudima koji mogi izac vanka i bez da se boje da ce ih neko iz obitelji vidit,bez da tribaju lagat di idu.
snalazim se. Izmislili su milion nacina da vrijeme prodje, a ni jedan jedini da se zaustavi.
Sto se mene tice, vise i ne moraju da rade na tome. Ovo bas i nisu neka vremena za zaustavljaje.
kako li sam ja losa osoba...
nemogu virovat da san ovako grijesila,pa mi se ovako vraca.
ispricavam se svima koje sam povrijedila.
bilo kako.
kazu koliko srece toliko i slobode.
di je sloboda?
di je sreca?
zelim vanka.
barem isprid kuce.
zelim bit s nekim.
bilo kim.
zeljela sam napisat post kad bude bolje,al eto sto je tu je.
dusu san iscidila.
"Postao sam istovremeno svestan i cinjenice da ja zapravo i necu prisustvovati svojoj smrti, kao sto ne prisustvujem ni svom snu, i to me malo smirilo"
Post je objavljen 03.05.2009. u 15:49 sati.