Pred tvoja vrata sam stala
uzdahnula duboko,
ispružila ruku
ti si vidio da je prazna
nisi vidio u njoj moju muku.
Nisi ni pogledao u moje oči
nisi čuo ni moj drhtavi glas
samo si mi pružio jednu kovanicu
i rekao: "Bože koliko je vas".
Ti ne znaš kako je bolno i teško
pred tuđa vrata stat i dobiti nešto sitno
kako je težak korak uz stepenice tuđe
ti ne znaš to,a nije ti ni bitno.
Moje se grlo stislo i tiho izusti "hvala"
ali hvala u tvoje srce ne uđe
a ja ipak iskreno molim Boga
da ti nikad ne saznaš
KAKO JE TEŽAK KORAK UZ STEPENICE TUĐE!
Post je objavljen 28.04.2009. u 09:26 sati.