Rado bih;
oprostila sebi privid
u kojem sam progutavši Smrt
izbacila Život.
I opraštam si; zbog Života.
Ali zamjeram si
zbog Sebe.
One koja
igličastim slutnjama
proživljava nedoživljeno.
I dalje želim.
Hvala Bogu.
Snujem dok ne smijem;
tražim a pred očima mi je.
Ponosom nelagode
pogledom iz daleka
hranim dušu.
I žudim poljubac.
Samo onakav;
neponovljiv i jedinstven u svojoj priči.
Poljubac Života.
Tvoj.
Samo tvoj.
Update:
Hvala Bogu što me još osječaš !
No svejedno boli pogled na tebe i tko zna....
Post je objavljen 27.04.2009. u 16:02 sati.