Alex je hodao školskim parkiralištem. Hope je već davno sjedila sa svojim društom i polako je počela pričati s njima pošto je rekla sama sebi da treba zaboravila Alexa. Tony, Ginger i Parker su dozivali prijatelja da im se pridruži kad su ga vidjeli samoga, ali ih je on odbio uputivši još jedan ljuti pogled Parkeru. Parker je zanijekao i potrčao ga je zaustaviti.
„Zašto si takav?“ –upitao ga je hodajući kraj njega.
„Ne pričam s tobom.“ –rekao je Alex.
„Zašto? Šta sam ti napravio?“ –zbunjeno će Parker.
„Šta si mi napravio?“ –proderao se Alex.
Učenici, koji su prolazili onuda, su se zbunjeno okretali prema njima dok je su Alex i Parker gledali ljutito jednu u drogog.
„Poljubio si Hope, evo šta si napravio!“ –dodao je Alex.
„I u čemu sam pogriješio?“ –uzvratio je Parker.
„Znaš da mi se ona sviđa, k vragu!“ –zanijekao je. „Kako si mogo biti takav?“
Alex je zanijekao i nastavio je dalje. Parker se u onom trenutku razbijesnio i potrčao ga je zaustaviti odgurnuvši ga dok ga je ovaj drugi bjesno pogledao.
„Sad ću ti reći nekoliko stvari!“ –uzvratio je Parker bjesno. „Meni se sviđala od prvog trenutka kad sam ju vidio! Ponašaš se prema njoj ko največe govno i zbog toga bi te trebao i htio sad razbiti! Ovo je najvažnije i poslušaj me dobro: drugi put se raspitaj prvo kako stvari stoje!“
„A kako stvari stoje?“ –prekrižio je ruke. „Reci mi, ajde!“
„Nije do meni da ti to kažem, kretenu!“ –odgurnuo ga je i nastavio je hodati.
Došla je nedjelja. Manuela je morala odputovati dan prije zbog posla, pa su Hope, Angel i Alex bili sami tjedan dana kod kuće. Ništa se nije promjenilo između Hope i Alexa. I dalje su se svaki dan izbjegavali. Hope je večinom bila kod kuće, u sobi, i plakala je pošto joj je bilo previše stalo do njega i nije mogla podnijeti što ju nije više ni gledao.
Angel je bila s Leom vani ono jutro, a Ginger je došla popričati s Hope pošto joj je ova javila da treba nekoga kako bi se mogla opustiti ili izbaciti sve iz sebe. Alex je parkirao auto ispred kuće i otvorio je vrata. Baš kad je htio krenuti na kat je čuo glasove i zastao je.
„Ne razumijem, Gigi...“ –uzdahnula je Hope. „Ne razumijem čime sam to zaslužila da me već tjedan dana samo izbjegava!“
„Alex je moj najbolji prijatelj, ali trenutno ga ne poznajem, dušo.“ –uzdahnula je Ginger. „Ne znam tko je taj čovjek i zašto se tako ponaša prema tebi!“
„Možda bi jednostavno trebala pustiti stvari takve kakve jesu i ne brinuti se više.“ –djevojka je pogledala u Ginger. „Šta kažeš?“
„Ja kažem da bi mu prije trebala reći šta osjećaš!“ –uzvratila je Ginger. „Znaš... Ja bi htjela znati ako se neki moj prijatelj zaljubio u mene!“
Alex se ukočio. Razmišljao je o Gingerinim riječima i pitao je sam sebe da li postoji mogučnost da je Hope zapravo zaljubljena u njega. Srce mi je ubrzano kucalo dok je čekao da Hope nešto kaže.
„Ne... Ne mogu mu to reći! Ne mogu, Ginger... Znam da bi me povrijedio, znam da Parker ima pravo u vezi Solange i njega!“ –rasplakala se Hope.
„Parker priča gluposti jer je povrijeđen pošto nisi htjela ništa s njim zbog Alexa! Pusti njega neka misli šta god želi! Radi se o Alexu i tebi i ti bi se trebala pomiriti s njim ili barem popričati.“ –rekla joj je Ginger.
Alex je spustio pogled i nastavio je hodati prema katu. Ginger je odavno otišla doma, pa su Alex i Hope bili sami kod kuće. Hope je sjedila za radnim stolom i gledala je nešto na laptopu dok je Alex sjedio u dnevni boravak. Odjednom se dignuo i popeo se do Hopine sobe. Stajao je ispred i pokušavao je skupiti hrabrost da pokuca na vrata. Duboko je uzdahnuo i pokucao ih je nakon čega ih je otvorio. Hope je bila okrenuta prema vratima i začudila se kad ga je vidjela. Neko vrijeme su se gledali, a onda se ona okrenula i gledala je u laptom dok je drhtala od same pomisli što je Alex ondje.
„Šta radiš?“ –upitao ju je iznenada.
„Pregledavam nešto za školu.“ –odgovorila je.
„Ideš s nama?“
„S kim nama?“
„S Leom, Angel i sa mnom. Idemo gledati Step up 2, pa ako te zanima...“
„Zanima me!“ –rekla je. „Kad film počinje?“
„Za sat i po.“ –uzvratio je.
„Bit ću spremna.“ –nastavila je.
„Dobro. Vidimo se dole!“ –zatvorio je vrata i spustio se niz stepenice.
Hope je duboko uzdahnula i pokušavala je umiriti svoje ubrzano srce. Naslonila je glavu na radni stol i pokušavala je ne razmišljati o njemu. Kad je bilo vrijeme da se počne spremati, pogledala je u ormar, obukla se i spustila se niz stepenice.
„Gotova si?“ –pogledao ju je.
„Jesam.“ –rekla je i uzimala je ključeve svog auta.
„Možeš i sa mnom, znaš?“ –nastavio je on.
Pogledala ga je, spremila ključeve na mjesto i izašla iz kuće. Alex ju je sa smiješkom gledao, pa je izašao za njom. Ušli su u auto, ali nisu pričali na putu do kina. Čekali su ispred velikog kina, ali Angel i Lea. Alex je dobio poruku i pročitao ju je.
„Angel i Leo ne mogu doći jer im se auto pokvario, pa ga moraju odvesti na popravak.“ –rekao je Alex.
„Dobro. Idemo doma onda!“ –uzvratila je Hope i nastavila je ubrzano hodati prema automobilu.
„Hope!“ –Alex je potrčao k njoj i zaustavio ju je, pa ju je okrenuo prema sebi. „Ti i ja moramo ozbiljno pričati!“
„Ti i ja nemamo o čemu pričati, oke?!“ –odmahnula je glavom.
„Molim te, Hope, molim te!“ –nastavio je.
„Ne!“ –viknula je.
„Želim znati što misliš o meni trenutno!“ –prodrmao ju je. „Želim to znati!“
„Doista?“ –pogledala ga je ozbiljno.
„Da!“ –klimnuo je glavom.
Djevojka ga je snažno pljusnula i pljuska je bila toliko jaka da mu je cijela ruka ostala utisnuta na crvenom licu. Pogledao ju je ozbiljno, a ona je izgledala ljuto iako je imala suze u očima.
„Mislim da si najveći kreten i navjeće govno koje može postojati!“ –započela je. „Mislim da si jedan debil koji misli samo na sebe i boli ga briga za druge! Mislim da nisam zaslužila tvoje GLUPO ponašanje i izderavanje zbog kojeg sam svaki dan plakala i bilo mi je loše! Mislim da imam pravo znati šta sam ti skrivila da si bio tako jadan!!!“
Suze su joj klizile niz lice dok ga je ozbiljno promatrala, a onda se okrenula i prekrila je rukama uplakano lice. Alex je uzdahnuo, krenuo je ispred nje i snažno ju je zagrlio, a ona je spustila ruke i zagrlila ga je također. Podragao ju je po kosi.
„Tako mi je žao, Hope!“ –uzvratio je tiho. „Da sam znao da se tako osjećaš sve bi pokušao srediti isti dan! Bio sam previše bezobrazan prema tebi, previše glup jer nisam shvaćao neke stvari! Nisam ih htio shvatiti, valjda! Imaš potpuno pravo misliti sve to o meni jer zaslužujem sve riječi koje si upravo rekla! Znam da je teško to napraviti, ali nadam se da ćeš mi uspjeti oprostiti!“
Djevojka se odmaknula od njega i pogledala ga je. Obrisala je svoje suze s lica, a on je bio ozbiljan i tužan. Uzdahnula je.
„Idemo pogledati taj film?“ –upitala ga je.
„To znaći da mi opraštaš?“ –nasmiješio joj se.
„Reći ću ti nakon filma.“ –okrenula se i hodala je prema kinu.
Novo na:DRHTAJ DUŠE
Post je objavljen 26.04.2009. u 00:00 sati.