Marketing
Nasilnici na poslu
Kad smo bilo mali postojali su nasilnici među djecom, oni veći i nasilniji koji su silom dobivali ili uzimali ono što žele. Što si prijetili da će udariti ili bi gurali slabije od sebe.
Ipak ja se nisam dala zaplašiti, djevojčica u roza haljinici i krafnom na glavi kako sam zvala onaj rašireni rep se bez ustezanja znala potući da se obrani ili da obrani nekog tko je bio napadnu. A najčešće su napadači bili dečki.
Smiješna slika djevojčica u haljinici je redovito pobjeđivala i onda su me ostavili na miru jer sam došla na "zao glas".
Na poslu vladaju neki drugi nasilnici i oni ne primjenjuju šale niti gađaju kamenjem, ali ipak uspijevaju zastrašiti dobar dio svojih suradnika. ne pričam o šefovima, pričam o kolegama. Onima koji su u ravnopravnom položaju kako i mi, imaju ista prava kao i mi, ali nekako oko sebe siju strah i nelagodu.
To su oni glasni ljudi koji diži buku iz ničega ili sitnice, koji od muhe naprave slona i takvu graju da se svi okreću što se događa. Oni koji sramote svoje sugovornike govoreći toliko brzo i glasno kao da pričaju s neposlušnim djetetom. Oni su kao purani koji dižu graju i zastrašuju perjem, ali bez prave snage već na buku i lažnu veličinu.
Većina ljudi se ne želi svađati bez veze ili su takvi tipovi koje se ipak uspijeva zastrašiti pa uzmiču, izbjegavajući sukobe i time popuštajući nasilniku koji dobiva sve veću moć putem usmene predaje kako je to nezgodna osoba za sukobiti se. Ako netko nije uz njih ima odmah očito nešto protiv njih, a oni onda imaju nešto javno, jasno i glasno reći o toj osobi.
Većina ljudi misli: ma pusti budalu, što ću se živcirati zbog takve osobe, a oni na osnovu te pasivnosti šire svoje ne više tako malo carstvo terora. Dobivaju ono što žele, nitko im se ne suprotstavlja, ljudi obavljaju i njihove zadatke, čak se i šefovi povlače jer im se ne da slušati salvu povišenih tonova.
Ti ljudi su nasilnici.
Ima ih i u redovima za kino, u trgovini, autobusima, pa čak i na misama, one babe koje se bore za mjesto, ima ih u svim porama života, ljudi koji bukom zastrašuju druge koji se ne žele uvlačiti u rasprave zbog sitnice.
Imam posla s jednom takvom osoba, ali ja nisam slab ni pasivan tip niti se bojim sukoba. Po prirodi sam pacifist, ali mene se neće gaziti niti zastrašivati. Kod mene buka i lažna moć ne pali. Čekam da sva ta farsa prođe i hladno kažem što imam ili što ne želim... i kao i obično nasilnici se povuku. Jer njihova moć je samo u odrazu drugog, ja sam po tom pitanju crna rupa, ne reflektiram ni foton svjetlosti pa kad vide da to kod mene ne pali ostave me na miru.
Nekako mi dođe milo kad se obrate meni ne znajući što ih čeka, kao kad pauk čeka muhu sjedeće mirno, ugodno je iznova dokazivati jačinu karaktera samom sebi. A djevojčica u roza haljinici i dalje pobjeđuje.
Post je objavljen 20.04.2009. u 20:48 sati.