Marketing
SKROZ OBIČAN DAN
Jedan skroz uobičajeni dan za stolom.
Za ručak je riba. Nije uopće važno na koji je način spremljena. Važno je to da Mlaja voli ribu a Starija ne voli. Mislin, pojede ona, ali uz vječno prigovaranje, ronjajnje i grintanje.
S: Koja je ovo riba?
Je li škrpina?
M: Oli ne vidiš?
Ja: Mol!
S: Aj, ne zajebaji!
Poznajen mola.
Ja: Sarun! 
S: Bljak, bljak…. Znaš da to ne volin!
Ja: Aj, nije, modrak je.
M: He….He….
S: A biće ova riba bila uled? 
Ja: Jeba te led…. Koji led!
M: Seko, vidi ovo! ( Drži u ruci butargu! )
S: Bljak, bljak! To su criva!
Ja: Hahahahaha…. 
A i tebi svaki, da ne rečen šta, smeta!
Dikod stvarno mislin da mi je za stolon ludnica. Pa sad ti budi normalan.
E, da…. mlada dama se ne buni na škampe.
Ali isto tako, šta je baš neobično, ne voli ni sipe ni lignje.
Jedino obotnica može proč.
I to po mogučnosti ispod peke! 
Post je objavljen 21.04.2009. u 08:16 sati.