Nekad nema snage, da bi se tijelu išta dalo,
Pa i sad dok pišem prstima nije drago,
Nije to neka tjelovježba, već ubijanje minuta,
A vremena nigdje, a mrzim kad me se bezveze pita
Samo da je priča, a ja bi tia malo mira
Dok mozak samo dašak promaje registrira
Mobitel zvoni, ponovo izgovaram alo?
A želim malo tišine, sasvim malo....
Al ne, neide to nikako,s druge strane
Netko neće, neče da odustane
Tko je sad jebote...
Post je objavljen 18.04.2009. u 16:04 sati.