CUTI,CUTI UJKO,UBICU TE JA/ZNAS LI ONU NASU STIZE VOJVODA(LUDILO)
Zeneva,Svajcarska,leto 1992.godine
...Marija se oporavila od onog naleta uzbudjenja sto je bio zahvatio.
"Pa,ako znate", kaza mu odmerenim ali pomalo hladnim glasom,"zasto onda nesto ne promenite?Barem u svojoj zemlji.Ako vam je vec poznata istina zasto ne uradite nesto s njom?"
Peter je trenutak-dva cutao,kao da je do tancine vagao,odmeravao svaku rec pre nego sto ce joj odgovoriti.Bili su na opasnom podrucju,bar kada je rec o njemu.Odjednom,prelomi.
"Marija",rece i poverljivo se nagnu prema njoj,"sve sto ste mi malocas rekli,mi to znamo.Nas posao je da skupljamo informacije i dostavljamo ih na odredjena mesta.Dalje od toga nase nadleznosti ne sezu.Veoma su nam vezane ruke.Politicari su ti koji odlucuju sta ce s onim sto im mi dostavimo...Verujte,veoma cesto smo i sami iznenadjeni njihovom verzijom istine."
Marija je cutala i gledala ga.Nesto u njoj saputalo joj je da u njegovim recima ima istine.
"I,sta cemo,onda?Ispada da smo oboje nemocni."
"Ne mora da znaci."
Njegove reci odjeknuse,kao gong,u Marijinoj svesti.Osecala je da je ovo poziv na akciju,na delovanje u kakvom do sada nije ucestvovala.
"Treba li to nesto da mi znaci?"upita ga otvoreno.
"Samo toliko da situacija nece uvek biti ovakva.Nece svetom vladati isti ljudi,nece Srbi uvek biti losi momci...Mi...ja mogu da vam pomognem da istina o vasem narodu i konacno dospe u svet.Mnogo vise od ljudi sa kojima se krecete i za koje mislite da su istinski borci za slobodu.
Iznenadili biste se kada bi o njima procitali ono sto stoji u nasim dosijeima."
Odjednom, Marija je osecala da moze da veruje ovom coveku.Pogled u ocima,izraz lica,cak i ton,kojim je govorio,nije se moglo lazirati.Znala je da su obavestajci inteligentni,sposobni ljudi koji su obuceni da budu i vrhunski glumci,ako je to bilo potrebno,ali ovo sto se pred njom zbivalo nije se moglo falsifikovati.Ne,on se nije pretvarao.On je zaista verovao u to sto je govorio.
Brzo je mislila.Znala je da je ovo jedinstvena prilika.Sansa koju ne sme propustiti.
"Hocete da kazete da mi mozete pomoci?Da mozete pomoci mom narodu?"cula je sebe kako govori.
Nekoliko trenutaka vladala je tisina.
"Da",Peter je gledao netremice.U oci.Znao je da se nesto u njemu prelomilo,zauvek.Znao je da nema sta da izgubi,koliko god se nekome sa strane cinilo da je ulog bio prevelik.Peter Fris je,ipak,znao istinu bolje od ikoga drugoga...
(Dusanka Prokic-"SPIJUN KOJI JE UMEO DA VOLI",NNK International,Beograd,2005.)
Post je objavljen 17.04.2009. u 13:14 sati.