Već sam napisala da volim proliće. Ali proliće mi uvik sa sobom nosi nekakvu uspavanost.
Pa mi se često vrlo teško maknit iz kuće. Pa se osjećam ka i ovi pužić.
Ponekad bi najrađe samo legla na dvosjed i kunjala. I iden sama sebi na živce jer uopće nisam tip od mirovanja.
Uvik nešto vrtim. Po glavi, internetu, fotoaparatu. Ja bi uvik negdi išla. Nije uopće važno di. Samo da se ide. A ponekad mi se jednostavno ne da samoj.
I još me, baš nekako s prolića uvik i iznova puknu neki stari nemiri.
Znate šta bi onda najrađe napravila?
Poslala sve ovo u vražju mater.
A, e… znan ovaj post neće bit uopće na tragu onog prošlog. Onakve stvari ne događaju se baš često. Triba meni bit posloženo puno stvarčica. Ali evo, iman stvarno nešto dobro u glavi. Ozbiljno.
Samo….. triba sist i pisanju posvetit malo više vrimena. Tribaju se neke stvari posložit po glavi.
I sinoć sam imala najozbiljniju namjeru napisat još jedan lipi post.
A meni je glava bila u balunu.
I još je.
Da, to je druga stvar o kojoj bi mogla pisat.
Ne o balunu.
Jučer su mi u busu neki mulci našuškali glavu o nekoj utakmici. Pitaj ti boga ko je ono igra. Ali nisu pristali mlit o engleskoj i španjolskoj ligi, razradili su do u detalje sve poteze balunjeri. Čak i nekih utakmica prije par godina. A Gospe moja…. sad mi je skroz bistro zašto moje nabiju one slušalice u uvo.
Ponekad mi se stvarno čini da sam ka i spužić.
Malo provirim pa se brzo sakrijem.
Post je objavljen 17.04.2009. u 08:35 sati.