Ne kužim koja je fora s tim zahodima da se iz njih uvijek sve mora čuti. Vrata nikad nisu do poda, zidovi nikad do stropa. U Grazu sam vidio najgori zahod po tom pitanju. Vrata i zidovi nit do poda, nit do stropa, još su i bijeli, stakleni, samo kaj se i ne vidi kroz njih, obrisi se naziru.
U firmi zahodi imaju zidove od stropa do poda, vrata ne baš, no to i nije neki problem. Problem je kaj je ženski zahod od muškog odijeljen tek tankim pregradnim zidom kroz koji se i otkopčavanje gumba čuje. Malo prije sam baš krenuo na zahod, no skužio da je isto naumila i jedna ženska, pa sam se samo okrenuo. Jer neda mi se to slušat. Ajde još kad sam nutra pa neka dođe, čujem, al ipak ne znam tko je. Al kad baš znam tko je... to ne želim slušat.
Ne kužim to i ne kužim. Kaj ne mogu bar u tim prostorijama malo posvetit pažnje zvučnoj izolaciji. Ak nekaj ne želimo slušati onda su to te stvari.
Kad ću si radit kuću, zahodi će imat neku ludu zvučnu izolaciju. Neće se čut apsolutno niš! Jedino je problem ak je to ujedno i kupaona. Zbog kade. Bolje da se čuje poziv u pomoć ak se netko utapa. Bez zajebancije. Morat ću neku sklopku izmislit pa da se izolacija isključi čim je netko u kadi, tak nekaj. Ili neki crveni telefon kraj kade. Ti crveni telefoni su mi uvijek bili želja. Ko u Batmanu. Onaj crveni telefon pokriven nekakvim staklenim zvonom. Kad takav telefon imaš, znaš da si faca.
Post je objavljen 16.04.2009. u 13:11 sati.