Nakon dugo vremena što nisam izašao sa društvom iz srednje naredala se jedna onako jako solidna pijanka i to baš večeras kad u gradu nema ni pasa, sve počiva u miru a mi idemo od oštarije do oštarije.
I onda se desila ona famozna glad koja te strefi nakon pijanke.
Nekako sam se baš naguštirao da ću si baš maznut jedan hamburger nemajući pojma koji je danas dan.
"Veliki Petak je, želiš li zaista jest nešto sa mesom?" upita me začuđeno cura iza pulta.
Tada sam upao u važne unutarnje teološke dileme od kojih je prevagnula ona da Bogu nije važno dali ja jedem neko živinće kolko mu je važnije da se bavim svojim poslom bez da ozljeđujem druge zar ne? Ako sam ja stvoren na božju presliku to samo može značiti da bi i Bog htio da ga pojedem.
Savršena logika protiv regule koja nema štofa.
"a kolko?"
"petnaest kuna"
"Na, zadrži višak za manču"
I tako sam pojeo slasni hamburger premazan svim umacima, kukumarima, pomidorima, zelenom salatom i još nečim. U svakom slučaju složio bi se sa onim koji je ustvrdio da je grijeh sladak.
Ako se zbog ovog ide u pakao..., bezveze.. .
Podpitanje za publiku
Jesam li uvrijedio vaše (kršćanske) osjećaje ovim mojim činom?
Post je objavljen 10.04.2009. u 02:52 sati.