Pregled posta

Prvi dan škole

Jučer je bio prvi dan škole. Bilo je jako lijepo i zanimljivo. Nosila sam novu roza haljinu i nove cipele. Cipele naprijed imaju mašnu i to mi se jako sviđa. Haljina isto ima mašnu na kaputiću. Imam i novu narančastu torbu koja se zove randoseru. Ja sam sama odabrala narančastu. Prvo nisam znala hoću li ljubičastu ili narančastu, ali na kraju je ipak bila narančasta. Druge cure najviše vole crvenu ili rozu. Ili ljubičastu. Ili plavu ili zelenu. Dečki nose samo crnu.

Sa mnom su u školu išli tata i mama. Bili su lijepo obučeni. Došlo je puno drugih klinaca koji isto kao i ja idu u prvi razred. Nije nitko bio iz mog vrtića, ali nema veze. Cure su nosile slične haljine kao ja, roze ili plave ili crne. Dečki su nosili hlače i kaputiće. Svi su bili lijepo obučeni i cure su bile lijepo počešljane. Samo je jedan dečko koji sjedi ispred mene u klupi malo raščupan. I jako je zvrkast. Stalno me nasmijava. Došlo je puno mama i tata i svi su stalno snimali na kameru i na video.

Ja sam sad ichinensei ni-gumi. Mama kaže da je to kao prvi be i da je i ona isto bila prvi be kad je krenula u školu. U razredu nas je 31. Moja učiteljica zove se Akiyama-sensei. Rekla je da u školi ima i Fuyuyama-sensei i Haruyama-sensei i Natsuyama-sensei. To su kao četiri godisnja doba: fuyu je zima, haru je proljeće, natsu je ljeto i aki je jesen! To je bilo baš smiješno kad je to rekla.

U razredu je lijepo i ima puno crteža i slova. Ja sjedim u zadnjem redu. Pokraj mene je jedan dečko, ali ne znam još kako se zove. Prvi dan dobili smo puno poklona. Jednu žutu kapu za sigurnost u prometu, jedan alarm koji objesiš na torbu i koji je u obliku piceka i jako glasno pijuče kao picek, i koji ne smiješ pritiskati osim ako ti se nešto dogodi. I još smo dobili knjige za školu i neke papire koje tata i mama moraju čitati. Mama ih ne voli jer je puno papira i jer joj dugo treba da ih pročita. Knjige za školu su za japanski i matematiku i prirodu i pjesmice i origami i pravljenje raznih stvari. Jako su lijepe i šarene i već sam ih doma sve pročitala.

Priredba za prvi razred bila je u velikoj dvorani. Bilo je jako puno ljudi. Svi klinci i svi tate i sve mame i svi učitelji i učiteljice. Na početku su svi jako dugo pljeskali kad smo mi ulazili. Onda su svi ustali i pjevali pjesmu koja se zove Hinomaru. Ja znam pjevati tu pjesmu jer smo je učili u vrtiću. Poslije su neke tete i neki stričeki nešto govorili pred mikrofonom. Rekli su nama klincima da trebamo dobro učiti i truditi se i da moramo pitati ako nešto ne razumijemo. Poslije su učenici drugih razreda nešto otpjevali i napravili mali igrokaz. Bilo je jako lijepo. Već sam znala pjesmu iz igrokaza, jer pjevala ju je i naša teta u vrtiću.

Kad smo izlazili iz dvorane, svi su opet pljeskali i svirala je pjesma iz crtića o Totorou. Ja jako volim taj crtić i znam pjesme iz njega. A kad nas je striček fotograf na kraju slikao s mamama i tatama, rekao je da moramo gledati u Totoroa. To je bila neka mekana igračka koju je on držao u ruci dok je slikao, i onda su svi morali gledati u tog Totoroa da dobro izgledaju na slici i da ne gledaju okolo kad on slika. Mama i ja jako smo se smijale zbog Totoroa.

Danas sam opet išla u školu i bilo je jako zanimljivo. Imali smo japanski i matematiku. Sve sam razumjela što je učiteljica pričala i već sam našla neke prijateljice. Ali ne znam još kako se zovu. Imali smo mali odmor i veliki odmor i smjeli smo se igrati u razredu. Čak smo smjeli crtati po ploči.

Sutra opet idem u školu. Ujutro moram rano ustati. Moram nositi puno stvari koje trebamo u školi. Mama će me odvesti ujutro, a popodne nas natrag vodi naša učiteljica. Svi hodamo iza nje i ona drži putokaz na kojem je nacrtan žuti cvijet i ona dobro pazi na aute kad prelazimo preko ceste.

Ja jako volim ići u školu.



























Post je objavljen 09.04.2009. u 17:10 sati.