Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/dijanaemanuel

Marketing

Hoće li mene Isus pustiti u raj?

Sanjao Irac da je umro kad to nije ni najmanje očekivao. Ispred Irca u redu je stajalo mnogo ljudi, velikih i malih.

Čekajući na svoj red mogao je vidjeti što se događalo s pojedincima prije njega.

Isus pozove jednog pa reče: Stoji pisano: Bijah gladan i ti si mi dao jesti. Dođi u Kraljevsvo Oca moga. Čovjek uđe.

Drugom reče: Bio sam žedan i dao si mi piti. Dođi u Kraljevstvo Oca moga.
I taj uđe.

Dođe osmogodišnji dječak a Isus mu reče:
Nitko se nije sa mnom htio igrati a ti si me zvao da se igram s tobom. Dođi u moje nebo.I dječak uđe.

Dođe desetogodišnja djevojčica a Isus joj reče: Svi su mi se izrugivali, a ti si me branila. Dođi u moje nebo.

Slušajući sve to Irac je ispitivao svoju savjest i jako se uplašio. Pomislio je:
Nikomu nisam dao ni jesti ni piti, nisam ni bolesne posjetio, nisam slabe branio. Ah, kako li ću stati pred Isusa?

Dođe i on na red. Isus podigne oči i blago ga pogleda. Čini se da ti i nisi baš puno učinio. Al ipak jesi.
Bio sam tužan, razočaran, utučen, a ti si došao i pričao mi viceve. Nasmijao si me i ohrabrio. Dođi i ti u moje nebo!
Irac radosno poskoči i sjeti se da je stvarno često pričao viceve da razveseli druge, a nikad nisu bili ni podrugljivi ni prosti.

Sretan se probudi.
I odluči veliku odluku: 'Svaki ću dan razveseliti Isusa u nekom tko bude tužan.'



Post je objavljen 08.04.2009. u 16:19 sati.