Žuri mi se a opet bi tila ovu nervozu podilit sa ostatkom svita.
tila bi obznanit svima znanim i ne znanim da ja nekad volim bit i nervozna.
samo nekad znam u toj nervozi i uživat.
Ustvari kad bi išla definirat tu nervozu , možda bi je čak nazvala konbinacijom adrenalina i nervoze i sreće. E da sreće. Ova vrsta nervoze uvik je na kraju povezana sa nekim sretnim ishodom. Ka u sretnim filmovima kad glavni lik postavi sebi neki teški zadatak ili mu ga život sam nametne i onda on iz teške životne borbe izađe ka pobjednik. E to je ta slatka nervoza.
Malo se bojim a puno se veselim, malo trezveno razmišljam i puno idealiziram. ali to je ta pokretačka sila koja me tira dalje. Da sam u životu išla sa razumom, nikad nebi bila ovoliko sretna, uvik triba malo riskirat.
osim toga, idem na godišnji od 7 dana. Sveto tlo, proliće, priroda, prijatelji, tvrdo kuhana jajaj i šunka....
Idem ja!!!
Mogu ja to, baš mogu....
Post je objavljen 08.04.2009. u 13:37 sati.