Preselili se sretno i veselo. Izdaci popratni komatozno visoki. Ništa ne radi dobro kao prije od kućanskih aparata. Ne znam što je tome uzrok, dal nevješto montiranje ili pretumbavanje u procesu seljenja od točke A do točke B. Tako sad suđe perem na ruke jer je očito krepala pumpa koja izbacuje vodu iz perilice. Peć ajde radi, ali tek od nekidan, a do sad smo kuhali tj pekli u party tavi i loncu za kuhanje riže, te se pomagali mikrovalnom i koherom za vodu. Ne moram pri tom reći da se ne zna točno gdje su svi lonci, tave i ostale potrepštine tog tipa.
Ali zato pouzdano znam gdje se nalazi ugljen za roštilj. Našla sam ga već ne znam koji put dok sam sve vrećice, kutije od banana, ananasa i jabuka prekopavala u nadi da ću pronaći i napokon osposobiti aquarij u neumornoj potrazi za pumpom za zrak. Porozni kamen koji ide na tlo akvarija i pripadajuću mu plastičnu cijevćicu, nađoh odmah ali vražju pumpu ne. Ne bi to bilo ni tako strašno da od podruma do krova ima 45 mramornih crno špricanih štengi, (zašto spominjem taj podatak kvalitete mramora saznat ćete kasnije ili sutra ali jako je važno).
Klipsati gore dolje više od dvaput za redom, meni nenavikloj na štenge, izaziva izrazitu želju za bar dvosatnim odmorom u horizontali, pa sad računajte koliko mi treba za naći bilo što bilo gdje. Puno, jako puno...
Pumpu sam slučajno jučer pronašla u kanti od boje, koju sam oprala baš u svrhu skladištenja zadnjih sitnica polovljenih po starom stanu. Bila je ispod hrpe lego kocki, tri pasje igračke i lampica za boru uglu bivšeg dnevnog boravka pod hrpom kartona za hititi. Zamotana u rozi puckavac i zvezana gumicom. Valjda da ne pobegne. Čudim se uopće da sam ju našla.
Sad je ponovo upogonjen aquarij ali mu nedostaje glavna pumpa za pročišćavanje vode jer sam u međuvremenu zaboravila koja strana ide kam, s obzirom da je ormarić za tu bučnu kalašturu bio godinama u podrumu ako ćemo se jelte, jednom seliti u veći prostor. Sad moram u dućan za životinje ugnjaviti muški koju tetu da mi objasni kaj kam ide i koje kamenje i filteri di dođu. Muka.
Vrt je ogroman i tuje i čempresi koji su se djelomično posušili u zadnjim prekopavanjima su svi tu. Posađeni kojekuda po vrtu da zapune rupe nastale u zelenoj ogradi koja dijeli dva vrta. Taman kad sam posadila sve i maline i klematise i ostale puzajuće i penjuće biljke, uz ogradu na kraju vrta, susjedi su se sjetili da će sad mijenjati svoju ogradu i staviti visoku drvenu umjesto onih prućastih niškorističnih modela. Nemam ništa protiv, dapače ali mogli su to najaviti dan dva ranije, a ne da mi sad sve pretancaju kaj sam ja posadila. Dovraga.
Ima toga još ali nemam sad više vremena. Moram po takericu i promijeniti presvlaku na stolicama koje sam kupila povoljno (jako) u karitasu. Bojat ćemo ih kad sve drugo bude koliko toliko u nekom redu. Sad ovaj kaos ne mogu gledati, a posla ima za još sto svijetlosnih godina.
Slika je slikana sa prozora kupaone u mojoj tavanskoj rezidenciji.
Post je objavljen 08.04.2009. u 11:53 sati.