Marketing
POČEJA ŠUŠUR
Nedilja je osvanila malo magličasta. Ustvari, u magli je bilo samo Čiovo.
Cvitnica. Palmenica. U crkvu se nose maslinove i palmine grančice na blagoslov. Prije je bija običaj maslinove grančice isplest u datale. Čini mi se da se to nekako pogubilo, jer vidila sam samo nekoliko tako ispletenih grančica. Ja imam običaj nosit lovorove grančice. Jednostavno stvar navike.
Popodne laganini u šetnju. Malo put Čiova. Grad i riva puni svita. Sunce i blagdanska nedilja svih su izvukli vanka.
Pomalo iden uz Balan. Laganini šetnicom put Okruka.
Vruče je. Čak ima i kupača.
Vračam se priko brda. Kuća do kuće.
Zgrade. Beton. Asfalt.
Nije ovo više ono moje Čiovo i Balan. Nema borići, puzavice, šparoga. Skrovišta. Nema dičjeg smiha i igre.
Ne čuje se više pisma grdelini. Više niko nezna šta je poć u želandulu na Balan. Spremat baketine.
Fali mi, fali.
Sidin tu, čakulamo, a ja stalno negdi mislima lutam.
Idemo pomalo nizdol i da nije s menon bila mater skoro da se i ne bi znala spustit .
Pokušavam slikat grad ali ništa od toga. Slika skroz bezvezna.
Ustvari nije…… palo mi je nešto napamet.
Ponediljak.
Skroz uobičajen. Sunčan. Vruč.
Tražim po ormaru tanju robu.
Po gradu nešto malo življe.
Srečem nekoliko grupa turista.
Na pijaci, rivi, isprid škole.
Priko drvenog mosta.
Cruizer ponediljkon je tu.
Lito je blizu!
Post je objavljen 07.04.2009. u 08:14 sati.