Hmmm da. Radni je to vikend bio , radni. Danas hodam a spavam. Ne znam da li sam budna ili još sanjam? Tako se nekako osjećam.
Ali se veselim, o kako se veselim ponedjeljku slobodnom. Onom idućem. Stavit ću se u krpe u petak i zatim ću se pojaviti u utorak na poslu. Do tada ću biti OFF. Lijepo ću se instalirati pod pokrivač, isključiti telefon, uzeti malog pasa k sebi pod poplun i nas ćemo dvoje tu, ispod tople dekice provesti 4 dana. U snu. Blaženom. Malu pasicu i Muškarca poslat ćemo nekud, bilo kud, moram im smisliti neki radni zadatak ,a nas ćemo dvoje u miru božjem provesti 4 dana. Pod poplunom. U tišini. Ako budu dobri i tihi, što je za Malu Pasicu nemoguća misija, ondak ćemo im možda dopustiti da nam se pridruže. U ljenčarenju. I "niškoristi" životnom opredjeljenju. I "nema me, ne postojim" životnom stavu.
O tome sanjam. Trenutno. Dok pišem ovaj post ispod spuštenih trepavica. Gledam samo kroz prorez i želim san! Sna mi dajte o svijete!!!!
Post je objavljen 06.04.2009. u 10:20 sati.