Marketing
Zaboravio sam...
Ponedjeljak
Gablec za večeru. 
A dobro se zna da sam jako loše volje kad sam gladan. Sve može, samo me nemoj gladnog držat. 
Ne razumijem kako mi uspjeva ostaviti torbicu sa jelom na stolu i ne uzet je sa sobom. Neki će reći da mislim na ivragu drugih stvari. Možda, ali ovo je već postalo kronično. 
Utorak
Dokumente za skopirat koji mi trebaju za Algebru. Dan poslije gableca, ja sam uspio zaboraviti dokumente. Trebam ih provuć kroz scenner jer ih moram poslat mailom. Naravno, taj utorak je to postalo teoretski nemoguće. 
Srijeda
Gablec za večeru. 
Da... Opet sam ga zaboravio. „Bubreg“ mi je sve tanji izgleda. Zakaj k vragu pamtim sranja od informacija (tipa ko je kaj pio u Fonči prije pet godina), a ne mogu se podsjetiti uzet večeru sa sobom?
Četvrtak
Kišobran mi je ostao doma. Ajde, to nije bila neka velika katastrofa, ali je mogla bit. Zato sam ostavio suđe od večere na poslu. 
Bemje li ti kratku pamet. Nisam si stavio sve pod nos i ostalo je u firmi. Trebam li napisati da nije najbolje mirišalo dan poslije? Srećom, ja sam prao. Nismo iznjeli ni smeće iz firme. Pajsalo se do sljedećeg utorka ujutro. Jupi jej!!!!
Petak
Nisam ništa zaboravio! 
Dva puta sam pogledavao oko sebe. Nisam se mogao načuditi kako sam to uspio. Al ajde... Nema sikirancije. Vikend je pred vratima.
Utorak
Ostavio sam na poslu skripte i bilježnicu koju trebam u školi. Baš lijepo! Gdje ću gledat sutra? S čim ću si pomagat? Šupljom glavom! Eto čim... Bujzek!
Srijeda
Uzeo sam skripte i bilježnicu. Čim sam došao na posao, ruksak sam ostavio na stolici pri oku. Nema teorije da ga zaboravim danas. I ziblja, nisam ga zaboravio. 
Eto, u deset dana čovjek čuda zaboravi. Pardon, ne čovjek. Ja zaboravim. Od tada su mi otuđmanili kišobran, ne znam gdje mi je osobna (al ću se sjetiti tako mi svega)
Ugodan vikend želim i da ne zaboravite bilo što važno.
P.S. Zakačio sam se na seriju „U dobru i zlu“. Prejaka serija. 
Preporučam svakome tko može pogledati.
Post je objavljen 03.04.2009. u 19:18 sati.