Marketing
Spavanje
Ja obožavam spavanje, to potpada pod 4 osnovne stvari koje su mi nužno potrebne da normalno funkcioniram. Uživam u svakom aspektu: tonuti u san, polusan dok se okrećem, ugodno protezanje i namještanje u bolji položaj, postepeno buđenje i sanjanje.
Ne smatram spavanje gubljenjem vremena niti za mene vrijedi ona da ću spavati kada umerem, spavati ću sad i to koliko mi se spava. Nedostatk sna utječe jako loše na mene i ne volim se masakrirati po tom pitanju. Snovi su mi živi, jasni i prije svega djeluju jako stvarno, kao da imam još jedan paralelan život.
Ipak u zadnje vrijeme imam velikih problema i moje spavanje je izrešetano kao švicarski sir. Jednim dijelom je odgovorno ovo vrijeme zbog kojeg ne spavam kavalitetno, budim se ukomirana i umorna, a drugim dijelom je ono što se naziva Sizifov posao:
pijem jako puno vode, ne iz mode već jer mi tijelo traži i jer sam stvarno žedna, naravno i naveče. Obavezno nosim čašu od 0,4 l sa sobom, do ujutro ona je prazna.
I tako, legnem u krevet, pa popijem gutljaj vode, onda taman prije nego što ću zaspati, moram na wc, onda se vratim i uzmem gutljaj vode...pa taman kad bih opet skoro zaspala moram opet na wc...ako imam sreće onda uspijem zaspati. Nakon nekih sat vremena buđenje, što li je? Žedna sam, uzmem mali gutljaj vode jer ne smijem više, morati ću na wc. Za sat i pol opet sam žedna, pa za pola sata wc, i tako sve dok ne popijem cijeli čašu vode.
U toku noći idem od polaska na spavanje barem 4 x, ali dođe i do 6x na wc, a o pijenje vode i ne brojim.
Spavanje u komadu barem 6 h je za mene El Dorado.
Savjeti ljudi koji me znaju je nemoj piti vodu. Hah, da, ali to ne ide.
Budim se jer sam žedna, jako žedna, usta su mi se osušila koliko sam žedna, a drugo ako ne pijem počinje me boljeti jedan bubreg koji se smiri kad popijem dovoljno vode.
Nisam bolesna, nemam upalu bubrega niti mjehura i nemam visok šećer, sve je u redu samo mi se tijelo ponaša kao hidrocentrala: uzima i izbacuje velike količine vode.
I tako ja noću napravim više metraže nego neki ljudi po danu. Već sam se toliko ispraksirala da ostajem u polusnu jer je ovo takva rutina da ne moram biti ni potpuno budna.
I između svega toga uspijem čak i sanjati...samo što se svaki puta probudim kad je najzanimmljivije...
Post je objavljen 31.03.2009. u 13:15 sati.