Marketing
vrcanje oli ti ga trest podnogu
Polako sa velikon pacjencon stavlja se kovanica od dvadeset dinari na kažiprst......kvrccccccccc.....opali se odoli palcon svon forcon........leti ona kovanica kroz ariju....vrti se ,bljeska.......pada.......pljasssssss.......opla ispod postola je ........prašina se diže naokolo ..........
Marine daj nemoj me zajebavat ,baci ti to malo više........
Ma ca cu bacat više,oli nije isti kurac aaa? Bitno da padne podnogu i da se nevidi ....ala nemoj me cinit monon ,akoš igrat igraj,uvik ti niki kurac smeta kad gubiš........aj bacaj tolu ako ces igrat....
Evo ja dvadeset dinari,
Ja pedeset
Ja deset dinara
Tek toliko da se sitite kako su onda izgledale te kovanice
Cekat.....cekaaaaatttt da podmirin tolu onda cu micat.......
Aj mici više tu nogu jebi gospu blaženu,kada jemaš u postol tri kila olova,koji nas kurac cinis pizdama ovod....
Mimi jel ja tresen oli ti? E pa kad budeš ti tresa onda ti cini kako ti oces,a sad san ja na tiru i ostavi me da cinin kako ja znan.......
Polako s puno pažnje micen ja šijolu o postola livo desno da nebi naglo povirija dinar vanka,jerbo a di je onda ona kockarska draž ,oni gušt iscekivanja ,ca bi se reklo po kockarsku kibiciranje......polako polakoooooooo.......„Marko“ hehehehe markoooooooo je mojeeeeeeeeeee
Ben ti gospu tebi i vrcanju ,ti kada si navijen danas samo za dobijat....
Duje nisan ti ja kriv ca gubiš,a je si se i mašija 10 dinari.....aj kvragu kada nisi moga i više bacit na tolu ....hahahaha......barenko bi tako sebi skratija muke i mola nas ostale da igramo.
Pogled iz arije na našu diciju prašumu ,di smo provodili svoje sritne momente
Ala ajmo,kvrccccccccccc.........pljas........evo ga ispod postola je....ala tolu bacat ......
Dvadset dinari
Dvadeset ....
Deset....
Livo desno,livo desno .....polako proviriva kovanica „gospe“ a u kurac izgubija san.....aj Batore ti si jema najvecu tolu sad ti treseš......
Ovo je bija naš domaci nacin nazovimo ga kockanja....lol....u sve se igralo.....slicice,franje , a najcesce u dinare .....pa ko još more rec da mi dica u ono vrime nismo bili inventivni.......ma istini za volju nismo mi ti nacin izmislili vengo smo ga nasljedili od starijih generacija a odatle i onaj naziv Marko/Gospe.....e sad morete zamislit odkad je ta igra datirala ...to marko i gospe su nasljeđe kovanica iz Venecijanskog vrimena kad je na kovanici bija sv.Marko s jedne bande a Gospa s druge bande.Ca oce rec grb sa kovanice nama je bija Marko a brojevi s druge bande su nan bili Gospe......kad bi se makla cipela ako je kovanica prema gori bila s grbon/marko dobiva je onaj ko je baca/vrca/tresa dinar pod postol a ako su se ukazali brojevi /gospe dobivali su ostali igraci a onaj koji je baca kovanicu triba je podmirit „tolu“ ili novac/slicice/franje koliko je ko uložija prije podizanja noge.
Kako srce vuce i danas u to zelenilo.............
Cipota....Cipotaaaaaaaaaaa bižmo evo onega staroga redikula.......trkkkkkkkkkkk koliko nas noge nosidu.....jerbo taj stari prdonja nas je uvik proganja i nije nan da igrat naše omiljene igre tod u parku......jerbo on je bija cuvar parka (Trogir je onda ima covika koji je bija zadužen za cuvanje parka.....zvali su ga Ćipota)
E kad san se vec taka parka nebi bilo loše i objasnit di je bilo to misto radnje našeg „kockanja“....taj naš gušt odigrava se u parku kojeme smo mi gravitirali oli ti ga parku sa istocne strane grada....aj dobro park se zove „Žudika“ ...... u parku je jedan spomenik u obliku kruga....i na samom ulazi u taj krug bilo je „naše“ misto .....e a spomenik je napravljen davne 1910.godine i otkriven 02.12. te godine jerbo se na isti dan otvorila novosagrađena škola(danas sud) a spomenik je bija u cast 60.godin vladanja Franje Josipa.
Na sredini ovega malog parka napravljen je plato ograđen kamenim klupama a u sredini se nalazilo visoko postolje sa poprsjem Franje Josipa.Ovo poprsje se kanije razbilo i ka takvo se cuva u muzeju grada.
Pošto san ja lin za slikavat a falin te bože znan se koristit neton ja san ove slike lipo lambrija čiovki.....:) .....e i evo se zafalivan na tvome trudu čiovka :)
Ovo misto je bilo naše omiljeno misto za sve moguce igre.....a najcešce se tod igralo na franje i treslo podnogu.......zanimljivo to tresenje podnogu se izgubilo,nima ga više......aj kvragu ova današnja mularija stvarno nezna ca su gušti...odnija vrag igrace konzole i racunala.....bidna dica odrastaju ka makine.....nima onega švoga i gušta kojega smo mi jemali igrajuci se po parkovima grada........kvragu...a di je oni posebni gušt ciribinbit momke i cure kad bi se nako lipo capavali i žvakali po šentadan u parku aaaaaaaaaa a di ce današnja dica u temu guštat aaaa??? A mi smo jemali poduke iz prve ruke oli ti ga iz prvega oka : )))))
Da nebi bilo zabune zašto me vuce taj park i zašto je duboko usađen u moje bice evo ispod slika koja sve tumaci.......e tod san prve svoje korake ucinija,tod me moja mater ucila odat po ovemu svitu ........
Post je objavljen 30.03.2009. u 10:23 sati.